Виолиниста Стефан Миленковић и музичар Неле Карајлић одржаће сутра у 20 часова на крову ТЦ Променада у Новом Саду концерт „Rock el Clasico“, а музичари су заједнички на пресс конференцији поручили да публику очекује један несвакидашњи свет.
„Постојали су бендови који су свирали класичну музику на свој начин, али ово до сада није нико урадио, да се класично дело убаци у рок песму и да срасте толико природно да не знате где је прелаз између рока и класике. То треба видети, тај несвакидашњи свет“, рекао је Карајлић.
Према речима Стефана Миленковића, на бини ће се наћи и гудачка репрезентација младих.
„Што се тиче репертоара, има пуно интересантних спојева, неке песме публика можда и не познаје толико. Отвара се један несвакидашњи свет, познате ствари постају ново дело, а опет можемо да их препознамо“, казао је Миленковић.
Он је додао и да ће бити неочекиваних експеримената, док је Карајлић открио један од њих.
„Највећи експеримент је што Стефан пева, кандидоваћемо га за Евровизију“ рекао је Карајлић кроз шалу.
Два музичара први сусрет имала су 1980. године.
„То је био виртуелни сусрет. Ми смо осамдесете почели наше каријере, Стефан је имао три године. Телевизија је приказала како мало дете свира Паганинија и ја сам постао Стефанов фан. Гледао сам га једно два пута уживо. Сваки пут сам навијао сат да га гледам, Брамсов концерт ми је био узбудјивији од Ролингстонса“, присетио се Карајлић.
Он је додао и да га је највише дирнуло кад је видео да Миленковић свира са Влатком Стефановским, те да је Стефановском рекао „да ће му једног дана украсти виолинисту“.
„Кад ми гледамо историју уметности, не правимо разлику између Моцарта и Бетовена, а кад гледамо ситуацију у данашњој уметности, ви знате ко је старији. Шта ће бити за сто година, то је оно што је мене привукло у овом концерту“, речи су познатог Сарајлије.
Карајлић се надовезао да је 21. век век концерта, те рекао да је једна ствар кад Мона Лизу ставите у Лувр, а друго на железничку станицу, „другачији је доживљај“.
Миленковић је напоменуо да иако су спојили своје жанрове у један, суштински и одвојено они се не разликују толико.
„Сва музика је израз људског бића и постојања, прича се прича где се разликује језик. Та искра и то језгро, кад се препозна, поклапа се и преклапа у оба света. Ту се појављује јединство, где људи иду на опуштање“, закључио је Миленковић.
Stefan Milenković i Nele Karajlić na krovu Promenade u petak, 30. avgusta
Преузмите андроид апликацију.