Србија има дуг историјат представљања на светским изложбама, од првог учешћа у Антверпену 1885. године, док се првим учешћем у пуном обиму сматра Светска изложба у Паризу 1900. године, подсетио је данас саопштењем Еxпо 2027.
У Паризу је павиљон у традиционалном српско-византијском стилу пројектовао Милан Капетановић, у сарадњи са архитектом Милорадом Рувидићем, а за потребе изложбе поручена је слика „Крунисање цара Душана“, коју је насликао Паја Јовановић, речено је у саопштењу.
Како је наведено, слика је награђена златном медаљом, док је Еxпо плакету за проналазак аналогног хидрауличног рачунара за решавање диференцијалних једначина, хидроинтегратора добио математичар Михајло Петровић Алас, а изум се сматра претечом савремене кибернетике.
Из Еxпо 2027 су подсетили да је на Светској изложби Еxпо у Паризу 1937. године, у духу тада нарастајућег фашизма, „био је и југословенски павиљон као једноставна грађевина монументалне неокласичне реторике“.
„Југославију је требало представити као виталну и прогресивну државу, а Југословене као древну нацију са богатим културним варијететима, па је и конструкција националног павиљона била у складу са овим принципима“, напоменуто је у саопштењу.
Како је наведено, „планирано је да у павиљону буду постављене скулптуре из ‘Видовданског циклуса’ Ивана Мешторовића, али због сукоба уметника са вођама делегације до тога није дошло“.
Из Еxпо 2027 су подсетили да је тада архитекта немачког павиљона био је Алберт Шпер, а совјетског Вера Мухина, док је у шпанском павиљону Пабло Пикасо изложио своју слику „Герника“.
„На првом великом послератном Еxпо 1958. године у Бриселу, социјалистичка Југославија остварује запажен наступ са феноменалним павиљоном који је пројектовао загребачки архитекта Вјенцеслав Рихтер. Павиљон пројектован у складу са најмодернијим тенденцијама тадашње светске архитектуре изазвао је опште одушевљење посетилаца“, оценио је Еxпо 2027.
Како је истакнуто, „саздан од гвожђа и стакла објекат је представљао модернизам југословенских идеја, а снажна сајла држала је шест челичних лукова који су представљали шест југословенских република“.
„Наша земља добила је Златну медаљу Еxпо за павиљон, а објекат је по завршетку изложбе продала Белгији, и данас се користи као средња школа у белгијској општини Вевелгем у Западној Фландрији“, речено је у саопштењу.
Из Еxпо 2027 су додали да је „исто било и са југословенским павиљоном изграђеним за потребе Светске изложбе у Монтреалу 1967. године који је продат за један долар, како би се избегли трошкови његовог растурања и транспорта“.
„У павиљону који је представљао архитектонско дело Мирослава Пешића приказане су разне сцене урбаног живота социјалистичке федералне државе, природни пејзажи, историјски предмети, древне грађевине и слично“, напоменуо је Еxпо 2027.
У саопштењу се подсећа да је у Ванкуверу 1986. године павиљон аутора Милана Палишашког представио стваралачку синтезу која обједињује југословенски идентитет, а израда логотипа под називом „Човек у кретању“, била је поверена сликару Владимиру Величковићу, члану уметничке групе Медиала.
„По распаду Југославије, Србија је први самостални наступ имала на Еxпо 2010 Шангај где је на посетиоце посебан утисак оставио наш павиљон са фасадом у стилу традиционалног пиротског ћилима“, подсетио је Еxпо 2027.
Како је наведено, архитекте Наталија Миодраговић и Дарко Ковачев „повели су се идејом да кроз разиграну фасаду провуку мотив који је Србију, више од једног века раније, представио на изложби у Паризу – пиротски ћилим“.
„Преко милион посетилаца обишло је павиљон Србије, а посетиоци су стајали у реду како би добили српски печат у свој Еxпо пасош. Након Шангаја, Србија је имала веома запажен наступ на ЕXПО 2015 Милано на коме је учествовало мноштво домаћих компанија“, подсећа се у саопштењу.
Еxпо 2027 је саопштио да је „Винчанска култура“ инспирисала наступ Србије у Дубаију 2020. године, чији је павиљон био „осмишљен као својеврсна временска капсула, која повезује заоставштину неолитске винчанске културе са дигитално напредном и модерном Србијом“.
Како је наведено, павиљон је био у потпуности дигитализован и пружао је могућност виртуелног путовања кроз различите реалности, епохе и просторе.
„Под слоганом ‘Србија ствара идеје -инспирисани прошлошћу, креирамо будућност’, наша земља се бројним посетиоцима на овој изложби представила кроз више од 150 различитих манифестација са циљем да се прикаже као модерна, иновативна земља, атрактивна за развој трговине и туризма“, закључено је у саопштењу.
Преузмите андроид апликацију.
