Око 40 милиона људи у Европској унији, односно 15 одсто радно способног становништва, суочава се са „празничним сиромаштвом“, јер не могу себи да приуште чак ни недељу дана одмора, показује студија Европске конфедерације синдиката (ЕКС).
![](https://gradskeinfo.rs/wp-content/uploads/2024/08/odmor-620x412.jpg)
„Превише људи више не види предности моћне европске економије у свом свакодневном животу“ рекла је генерална секретарка Естер Линч, у саопштењу које преноси Савез самосталних синдиката Србије.
Истраживање је сабрало податке о приходу и животном стандарду Европске уније за људе старости од 18 до 64 године у 2021. и 2022. и истраживало њихову способност да приуште једнонедељни годишњи одмор далеко од куће као мерило колико су економски оптерећени.
Током две године о којима је реч, када је пандемија ковида 19 још била велика, радници у ЕУ су се борили да приуште одмор. Неке земље су биле у горем положају од других, при чему је Италија имала највећи број радника који нису могли да плате одмор (више од шест милиона), док су Румунија (36 одсто) и Кипар (25 одсто) имали највећи удео радника у поређењу са њиховом популацијом.
ЕКС је навела и да су између 2021. и 2022. Ирска и Француска забележиле најзначајнији скок у броју људи који нису у могућности да приуште одмор.
„Одмор није луксуз. Одсуство са породицом кључно је за заштиту физичког и менталног здравља радника, као и за пружање драгоцених искустава деци“ рекла је Линч.
Када је реч о Србији, досадашња пракса је рецимо показала да велики број запослених не користи први део годишњег одмора у трајању од 10 радних дана, него у зависности од њихових и потреба посла то буде и краће од обавезних 10 дана, најчешће пет, али и мање. Запослени често желе другачији распоред одмора, а због постојећег законског оквира, послодавци нису у могућности да им изађу у сусрет. То је нешто што и инспекција замера послодавцима приликом инспекцијског надзора. Због ових разлога НАЛЕД је у својој „Сивој књизи 15″ предложио држави да се измени став 2 члана 73 Закона о раду. Важећа законска формулација овог става гласи да „aко запослени користи годишњи одмор у деловима, први део користи у трајању од најмање две радне недеље непрекидно у току календарске године, а остатак најкасније до 30. јуна наредне године.“
Предлог НАЛЕД-а је да се у ставу 2 измени обавеза да запослени користи први део годишњег одмора у трајању од две недеље непрекидно, већ да један део одмора буде у трајању од две седмице, али не нужно у континуитету.
Преузмите андроид апликацију.