Део становника последњих дана протестује у појединим градовима Србије, између осталог и због страха да би, како истичу, потенцијални начин одлагања отпада на депонију након могућег почетка експлоатације јадарита могао да угрози изворе пијаће воде, загади земљу и ваздух.
Нацрти студија о процени утицаја на животну средину пројекта „Јадар” показује да ствари ипак стоје другачије.
Колико је то убедљиво за противнике овог пројекта и да ли желе да чују струку или не, сасвим је друга ствар, али све што је до сада урађено (а много је тога) потврђује да је депонија на коју би се одлагао отпад пројектована с више слојева заштите.
„Дренажни систем има задатак да све потенцијалне процедне атмосферске воде – другим речима кишницу која би на простору депоније понирала кроз одложени материјал – сакупи и спречи њихово продирање. Односно да спречи продирање и спирање загађивача у земљу, тако да се са тог становишта процењује да нема разлога за бригу”, каже Александар Цвјетић, редовни професор на Катедри за заштиту на раду и заштиту животне средине Рударско-геолошког факултета у Београду.
Будући да сте учествовали у изради Студије утицаја на животну средину „Рио Тинта”, шта значи када кажете да је с аспекта заштите животне средине могућа експлоатација и прерада литијума на еколошки прихватљив начин?
Хтео бих да нагласим да је реч о нацртима студија у вези с пројектом „Јадар”. Задатак студија је био да изврше процену да ли и у којој мери пројектована техничка решења у оквиру пројекта „Јадар” могу утицати на животну средину и здравље људи. На основу више десетина хиљада анализа, модела, прорачуна и експеримената, закључак више од 100 независних стручњака јесте да се овај пројекат може извести безбедно, односно еколошки прихватљиво, како по људе, тако и по животну средину, и у складу са законима Србије и ЕУ. Студије показују да је, супротно свему што годинама слушамо, процена да процес експлоатације и прераде руде не би имао утицај на постојеће и планиране изворе пијаће воде, не би ширио сумпорна испарења и не би уништио биљни и животињски свет у окружењу пројекта, односно да се ризицима експлоатације и прераде литијума може одговорно управљати и да је могућ суживот рудника, пољопривреде, туризма и других делатности којима се људи у том крају баве.
Да ли се зна како ће изгледати отпад од прераде?
Процес је темељно тестиран у Аустралији, тако да се тачно зна како би изгледао отпад. Студијама је анализиран његов утицај на животну средину и то је добар пример како у току израде ових процена често долази до унапређења техничких решења. Наиме, првобитно је било предвиђено да се отпад одлаже у течном облику али је касније развијено напредније решење са сабијеним, сувим отпадом, које има вишеструке предности и мањи утицај на животну средину и становништво.
Даље, депонија је пројектована са више слојева заштите, између осталих бентонит глина и разни еко (синтетички) материјали и заштитне фолије. Поврх свега, треба додати и дренажни систем, који има задатак да све потенцијалне процедне атмосферске воде, другим речима кишницу која би пала на простору депоније и понирала кроз одложени материјала, сакупи и спречи њено продирање, односно спирање загађивача у земљу, тако да се са тог становишта процењује да нема разлога за бригу.
Преузмите андроид апликацију.
