Једна од најпрепознатљивијих грађевина Српске Атине црква Имена Маријиног, чији је кров видљив из скоро свих делова ширег центра и која представља путоказ свим придошлицама и туристима, саграђена је 1895. године.
Њен првобитни изглед није дуго потрајао, јер је девет година након завршетка радова захватио велики пожар.
Шеснаестог новембарског дана 1904. године, између 15.30 и 16.00 часова, ватра је кренула да гута цркву.
„Пролазници су приметили да из задњег дела кровне конструкције кулја густ дим, а нешто касније избио је велики и јак пламен који је захватио целу кровну конструкцију. Дим, ватра и ватрогасна узбуна домамили су огромну гомилу света на тадашњи Главни градски трг и пијацу, који су задоволјавајући своју знатижелју, озбилјно угрожавали рад ватрогасаца. Војска и полиција није дозволјава приступ грађанству, којих је било све више и више“, наводи Зоран Кнежев, аутор књиге “Туристички водич кроз стари Нови Сад”.
У борбу са стихијом први су прихватили Новосадски доброволјни ватрогасци, који су са пет шмркова, на четири стране, гасили пожар. Нјима се веома брзо придружила и војска, које је већ годинама била системски обучавана за гашење пожара. Како се даље наводи у књизи, ватрогасцима су се придружили и доброволјни ватрогасци из Петроварадина и Футога, њих 40).
„Ускоро је постало јасно да се кров не може спасити, те је сва пажња окуплјених ватрогасаца била сконцентрисана на тежњу да се спасе торањ цркве и да се ватра не прошири на кућу римокатоличке црквене општине, те да се локализује пожар како не би захватио и околне зграде. Од четири сата поподне па све до десет сати увече, истог дана, вођена је надчовечанска борба здружених ватрогасних чета Новог Сада, Петроварадина и Футога, и њима придружених војних ватрогасаца, да се ватра обузда. Коначно је у 22 часа ватра угашена, али је кров цркве ипак изгорео. Тачан узрок пожара није никада констатован и утврђен, а претпоставлјале су се три могућности“, стоји у наставку приче о једном од симбола града.
Преузмите андроид апликацију.
