Српски астрофизичар Марко Мићић са Универзитета у Оклахоми био је део истраживања у коме су по први пут разоткривени потенцијални механизми настанка и раста првих супермасивних црних рупа недуго након великог праска.
Како је Мићић рекао за Танјуг, до тог открића, које може да има далекосежне последице на разне области астрономије, дошло се посматрањем са Хабл телескопа са циљем проучавања патуљастих галаксија у процесу интеракције, односно судара.
На тај начин, појашњава Мићић, откривено је 82 парова и 11 група патуљастих галаксија.
„Затим смо користили Чандра телескоп да проучавамо емисију X-зрачења које долази из ових система патуљастих галаксија. Пронашли смо да од 10 до 15 одсто интерагујућих система патуљастих галаксија показују повишен ниво емисије X-зрачења које може бити објашњено постојањем супермасивних црних рупа које активно акретују, односно усисавају материјал из свог окружења и расту. Затим смо применили идентичну методологију, али овај пут на узорку изолованих патуљастих галаксија и открили смо да свега 1.5 одсто ових галаксија показује присуство акретујућих супермасивних црних рупа. Дакле, интерагујуће патуљасте галаксије садрже до чак 10 пута више активно растућих супермасивних црних рупа од изолованих патуљастих галаксија“, рекао је Мићић.
Према његовим речима, то значи да интеракције патуљастих галаксија заправо ефикасно доводе до редистрибуције масе и до транспорта материјала на централну супермасивну црну рупу и на тај начин обезбеђујући стабилан доток „хране“ за црну рупу.
„Овај рад по први пут демонстрира да су судари патуљастих галаксија изузетно интензивни и да представљају један од кључних недостајућих делова слагалице у нашем разумевању настанка првих супермасивних црних рупа у раном Универзуму“, рекао је Мићић.
На питање колико ће та открића имати утицаја на досадашња знања Мићић каже да ће имати велики утицај на наше разумевање настанка и еволуције првих супермасивних црних рупа као и на теоријско моделовање њиховог раста.
Према његовим речима, најновија открића показују да су супермасивне црне рупе, стотинама милиона пута теже од Сунца, постојале 500 милиона година након великог праска, што је јако кратак период на космичким скалама, као и да је велико отворено питање како су те црне рупе нарасле до таквих величина тако брзо.
„Сви теоретски модели захтевају снажне и стабилне нивое акреције који трају стотинама милиона година како би се објаснила посматрања. Наредно питање које се поставља је какви физички услови су владали у раном свемиру и да ли су одређени услови могли да одиграју битну еволутивну улогу у убрзаном расту првих црних рупа. Према тренутним знањима, рани свемир је вероватно доминантно насељен патуљастим галаксијама које пролазе кроз вишеструке узастопне сударе са другим патуљастим галаксијама. Наш рад по први пут показује да су заправо ови судари могли да представљају кључни механизам дотока хране за прве црне рупе и окидач за њихов убрзан раст“, рекао је он.
Истраживање је трајало више година и на њему је радило више научника са разних универзитета у САД-у, каже Мићић и додаје да рад још увек није завршен и да је у плану публикација нових радова који ће даље унапредити наша знања у вези са еволуцијом црних рупа.
„Тренутно покушавамо да проширимо узорак откривених црних рупа у сударима патуљастих галаксија тако што ћемо користити посматрања не само X-зрачења него и осталих делова електромагнетног спектра, примарно радио и инфрацрвено зрачење. Такође радимо на потврђивању првих двоструких црних рупа у сударима патуљастих галаксија као и разумевању физичких принципа иза убрзаног раста црних рупа користећи секундарне црне рупе у екстремним минорним сударима галаксија, једним од најређих објеката у свемиру“, рекао је Мићић.
Мићић живи и ради у САД од 2018. године где је завршио докторске студије и где ради на Универзитету у Оклахоми.
Његов рад објављен је у престижним научним часописима „Nature“ и „The Astrophysical Journal Letters“.
Преузмите андроид апликацију.