Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да су измене Закона о финансијској подршци породици са децом спремне и да јавна расправа почиње 17. јула. Министар је истакао да очекује да се у парламенту усвоји током септембра, након чега може почети и примена тог законског решења.
„Од септембра или октобра за свако прворођено дете бити исплаћено по 500.000 динара, а за другорођено дете родитељи ће добијати по 600.000 динара.
Брига о породици је важна. Усвајањем измена овог закона испуњава се обећање председника Србије Александра Вучића које је дао грађанима“, истакао је Мали.
Он је рекао да је, осим овог важног закона, за грађане Србије лепа вест и да је успешно завршена трећа ревизија аранжмана са Међународним монетарним фондом (ММФ), уз оцену те институције да је Србија светла тачка у европској економији.
„Сваки постављени циљ смо постигли. Пред нама су даљи велики циљеви предвиђени Програмом ‘Србија 2027’, а кроз који ће укупно бити уложено 17,8 милијарди евра у путну инфраструктуру, образовање, енергетику, здравство и све што подиже квалитет живота и животни стандард грађана“, рекао је Мали.
Министар финансија је извештај ММФ-а оценио као потврду да је Србија на правом путу, и додао да је у првом кварталу ове године остварен раст БДП-а од 4,7 одсто, што је највиши раст у Европи, те да је циљ раст БДП-а од 3,8 или четири одсто у овој години.
„То су велике цифре имајући у виду низ глобалних изазова за светску економију“, нагласио је Синиша Мали.
Према његовим речима, Србија, упркос свим изазовима, бележи рекордан раст, прилив страних директних инвестиција од 4,5 милијарди евра прошле године и 2,3 милијарде у првих шест месеци ове године, рекордно ниску незапосленост уз рекордно високу запосленост.
Истакао је и да је обезбеђена додатна стабилност куповином пет тона злата чиме је Народна банка Србије подигла резерве злата на 46 тона, да Србија има рекордан ниво девизних резерви, те 700 милијарди динара на рачуну у овом тренутку уз, како је рекао, одржавање јавног дуга испод 50 одсто БДП-а.
„Веома одговорно и пажљиво водимо рачуна о сваком динару, улажемо у ауто-путеве и брзе саобраћајнице којих је девет у изградњи, у пруге, инфраструктуру, али чувамо макроекономску стабилност, што примећују и све међународне финансијске институције“, рекао је Мали.
Како је навео, све важне одлуке се доносе након објективног сагледавања ствари, а упркос чињеници да није све идеално, и да су велики светски изазови и на Блиском истоку, и у Украјини, Србија је спремна да реагује и на нове кризе.
Министар финансија је прецизирао да Србија има јасан циљ да 2027. године, са организацијом Међународне специјализоване Експо изложбе, достигне 100 милијарди евра БДП-а, што ће, како је рекао, бити три пута већи БДП у односу на 33 милијарде колико је износио пре 10 -11 година.
„Са већим БДП-ом, Србија постаје снажнија“, истакао је.
Важно је, додао је Мали, да се настави са проналажењем нових извора раста у чему је литијум важна тема за Србију са којим би, оценио је, наша земља постала снажнија и економски и политички.
„То постаје најважнија сировина без које неће моћи да се производе ни мобилни телефони ни електрични аутомобили. Замислите да Саудијска Арабија није искористила своја налазишта нафте“, рекао је Мали.
Питања у вези са литијумом постају питања од националног значаја, навео је Мали, и додао да се та тема отвара и у Србији о чему ће се разговарати са свима, али да је важно да се искористи тај потенцијал.
Министар финансија је поручио и да би се тиме направио цео ланац вредности, уз постројење које се бави прерадом, потом са отварањем фабрика батерија, електричних возила што би свеукупно дало између 10 и 12 милијарди евра допринос БДП-у, уз 20.000 нових радних места у Србији.
„Од нас зависи да ли ћемо искористити ту шансу. Хоћемо са свима да причамо како бисмо донели стратешку одлуку. То је дугорочни пројекат, све би морало да се уради по највишим стандардима, али је чињеница да је то огромна шанса за Србију“, нагласио је Мали.
Он је објаснио да би нови извори раста донели Србији компаративну предност уз даљи раст животног стандарда.
Мали је подсетио и да је у априлу просечна зарада износила 825 евра, што је реални раст зарада од 10 одсто у односу на април прошле године.
„У динамици смо да ћемо до децембра 2025. имати просечне зараде од 1.000 евра, да бисмо 2027. године стигли до планираних 1.400 евра просечних плата. Говоримо о великим пројектима, али водимо рачуна о грађанима“, закључио је Синиша Мали.
Преузмите андроид апликацију.
