Спратна кућа у Дунавској улици на броју 12, са основом у облику ћириличног слова „Г“, изграђена је у великој обнови након Буне, 1852. године, по плану чувеног новосадског градитеља Георга Моланара, за власника Еги Лудвига.
О изгледу пре Буне знамо једино да је на плану града из 1745. на њеном месту био објекат без дворишног крила. Сачуван је оригинални пројекат из 1852, са потписом баумајстера Георга Моланара, на коме видимо колски улаз са леве стране, као и да је већи део двориног крила приземан.
Знатна обнова објекта изведена је 1903. године по пројекту Антона Тикмајера, за тадашњег власника Јозефа Сингера – дворског фотографа црногорског краља Николе Петровића.
Мада километрима далеко од Црне Горе са својим атељеом, он је био званични фотограф црногорског Краља Николе, а што је Јосеф Сингер посебно истицао стављајући грб краљевине Црне Горе на фасаду свога атељеа, који се тада налазио у Дунавској улици.
Кућа носи стилске одлике класицизма, мада са извесним додацима историзма након обнове из 1903. године.
У ове додатке историзма можемо убројити конструкције у приземљу, конструкције отвора локала, ограду од кованог гвожђа на балкону и акротерије над прозорским отворима.
У приземљу је лево био колски улаз, чији је леви део данас преграђен и претворен у локал, а десни је остао пешачки пролаз. У ходнику су очувани делови терацо плочица, вероватно из времена реконструкције 1903. године.
У приземљу су на ризалитима по два отвора локала, завршена плитким сегментним луком, у оси са отворима на спрату.
На спрату се налазе четири отвора надвишени архитравним фронтонима са акротеријама.
Фасадно платно је у приземљу равно малтерисано, а на спрату је обложено клинкер-опеком, и завршава се поткровним венцем на низу декоративних витичастих конзола.
На спрату је балкон у ширини два средишња отвора, са оградом од кованог гвожђа, која припада елементима фасаде у стилу историцизма.
Преузмите андроид апликацију.
