Берат, познат и као “Град хиљаду прозора,” једно је од најстаријих и најлепших места у Албанији. Смештен у централном делу земље, на обалама реке Осум и на стотинак километара од Тиране, Берат је познат по својој богатој историји, импресивној отоманској архитектури и прелепим пејзажима који га окружују. Стари део Берата, под UNESCO заштитом од 2008. године, обилује знаменитостима попут византијске тврђаве, црквама са фантастичним фрескама и величанственом џамијом из 1555. године. Берат је спој историје, културе и аутентичног албанског духа који очарава посетиоце. Са око 60.000 становника, представља прави мали драгуљ Балкана.
Надимак „Град хиљаду прозора“ добио је због карактеристичног изгледа својих традиционалних кућа, посебно у четвртима Мангалем и Горица. Ове куће, изграђене на падинама брда, имају велике, симетрично постављене прозоре који гледају на реку.
Када се посматрају са удаљености, чини се као да куће имају стотине прозора који се протежу дуж падине брда. Ове куће су често биле домови трговаца и занатлија, а прозори нису имали само функционалну и естетску улогу. Осим што су омогућавали су добру вентилацију и осветљење, показивали су добар статус власника.
Историја града датира још из 4. века пре нове ере. Основали су га Илири, а касније су га насељавали Грци, Римљани, Византинци, Османлије и други народи, сваки остављајући свој печат на град. Град је првобитно био познат као Антипатреја, назван по македонском генералу Антипатеру. Током византијске ере, град је преименован у Pulcheriopolis, а касније је постао познат као Белиград – „бели град“ на словенским језицима. Данашње име потиче управо од турског Белиграда. Османлије су владале Бератом више од четири века, све до 1912. године када је Албанија прогласила независност. Током османског периода, Берат је постао важно трговачко и културно средиште, познато по својим занатима и уметности.
Један од симбола бурне градске историје је тврђава Калаја, једна од најстаријих у Албанији. Након што су је Римљани готово спалили 200. године пре нове ере, обновљена је током 5. века под Византијским царством, а потпуно је реконструисана у 13. веку под влашћу Деспота Епира. Данас се овуда у пролеће и лето шири мирис камилице и пољског цвећа, које постоји у хармонији са прастарим камењем.
Фото: Unsplash/Artem BryzgalovТврђава је често полазна тачка за обилазак града, а поглед на реку и град одавде је прелеп. Унутар ње се налази и музеј посвећен чувеном албанском иконописцу Онуфрију, са изузетним иконама и црквеним реликвијама. Одатле се може прошетати до различитим делова града те посетити црква Свете Марије Блахерне из 13. века, украшену радовима Никол Онуфрија – сина великог Онуфрија. Само неколико корака даље, унутар зидина тврђаве, налази се и црква Светог Тројства. Саграђена у 14. веку, ова црква позната је по свом специфичном облику крста и унутар ње се налазе импресивни византијске фреске.
Доле, у традиционалној муслиманској четврти Мангалем, налазе се три велике џамије: Султанова џамија, Оловна џамија и Момачка џамија. Све су вредне посете због специфичне декоративне архитектуре и украса. Султанова џамија из 16. века једна је од најстаријих у Албанији. Хелвети текија иза џамије има прекрасан резбарени плафон, посебно дизајниран са акустичним рупама за побољшање квалитета звука. Хелвети, као и Бекташи су дервишки ред муслиманских мистика.
Осим истраживања тврђаве, бројних цркава и џамије у Берату пре свега треба уживати у његовој живописној свакодневници. За то је најбоље прошетати градском четвртима Мангалем и Горица, са типичним уским калдрмисаним улицама међу традиционалним кућама с препознатљивим прозорима.
Паузу је најбоље направити у неком од локалних ресторана уз реку, испробавајући традиционална јела попут “таве косит” од јагњетине и свима на Балкану добро знаног бурека. У овим четвртима се најбоље осети аутентичан дух овог очаравајућег града. Не треба ни занемарити природне лепоте, као што су кањон реке Осум, фантастичан за рафтинг или кајак или оближња планина Томор. Ова планина често снежних врхова који се виде из града употпуњује прелепу разгледницу Берата, а на њој се налази се и највиши врх Албаније. Опције за планинарење те уживање у видиковцима су бројне.
Аутор текста: Н.К.
Преузмите андроид апликацију.
