Од суштинске је важности признати интегритет термина геноцида, као и историјску позадину и контекст, поручио је амерички политички консултант и предавач на Калифорнијском универзитету Сет Џејкобсон, у осврту на гласање о резолуцији о Сребреници у Генералној скупштини УН (ГСУН).
“Резолуција је покренула сложену и нијансирану дебату о разборитој употреби термина. Србија се противи резолуцији, истичући потребу за нацртом који избегава термин ‘геноцид’ и подједнако одаје почаст историјским злочинима у којима је убијено на хиљаде невиних Срба и Хрвата у насилном грађанском рату“, написао је он за портал Јеврејски дневник (Jewish Journal).
Он је истакао да српски лидери не поричу да се у Сребреници догодио стравичан злочин.
“Напротив, њени лидери, укључујући председника Александра Вучића, одали су почаст жртвама и препознали ово мрачно поглавље историје. Али резолуција УН поставља озбиљна питања о томе да ли сви ратни злочини представљају геноцид“, наводи Џејкобсон и додаје да је важно и питање инклузивности, пошто је нацрт резолуције састављен у тајности и не помиње страдање српских и хрватских цивила током рата у БиХ.
Истакао је да је Србија поставила легитимна питања – да ли се догађаји у Сребреници подижу на ниво геноцида и да ли је резолуција Уједињених нација политички трик или разуман покушај да се чин насиља означи као геноцид.
“Фундаментално питање је да ли се резолуција уклапа у дефиницију (геноцида). Одговор је сложен и захтева нијансе. Такође захтева препознавање опасних импликација шире и неселективне употребе термина, као и важност придржавања критеријума који одражавају порекло и историју термина“, пише аутор, наводећи као примере геонцида Холокауст и велику глад у Украјини за време Совјетског савеза.
Он наводи да је Холокауст био посебна историјска трагедија коју је друштво признало као покушај да се уништи или елиминише етничка група.
“Термин је сада кооптиран да опише било који број догађаја укључујући угрожене културе, етничке сукобе, расну неравнотежу, грађански рат, побуну и верске сукобе“, написао је Џејкобсон, оцењујући да је термин геноцид попримио “нову стварност“.
Џејкобсон је истакао да су скептицизам поводом примене термина геноцид поводом догађаја у Сребреници изразили познати проучаваоци холокауста, укључујући Јехуду Бауера, оснивача центра Симон Визентал Ефраима Зурофа и историчара Гидеона Грајфа, подсећајући да је Грајф био председник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у региону Сребренице од 1992. до 1995. године.
“Он је то описао као ружну, одвратну политичку иницијативу“, наводи Џејкобсон и додаје да Израел није присталица резолуције због опасности од разводњавања термина геноцид.
Nebenzja: Usvajanje rezolucije o Srebrenici ne doprinosi pomirenju, već podelama
Преузмите андроид апликацију.
