Једно од најомиљенијих шеталишта у Новом Саду је Дунавски парк, међутим пре него што је добио данашњи изглед, изгледао је сасвим другачије.
Пре почетка настајања парка Новосађани су овај део града звали Променада или шеталиште, а на великој ливади која се ту налазила одржавани су велики годишњи вашари, тако да је та ливада због одржавања вашара називана и вашариште. Такође, ту су биле и баре, пешчани спрудови, водено биље и врбе.
Седамдесетих година 19. века плански је засађено дрвеће, да би се са детаљнијим уређењем овог простора које је Дунав често плавио започело исушивањем терена 1895. године.
Прво насипање земљом започето је због градње хотела „Код енглеске краљице“, зграде у коју се касније усељава суд, а данас се налази Музеј Војводине.
Како су текли радови на хотелу, тако је започето и уређење простора око некадашње Променаде, насипањем терена и формирањем стаза.
Због насипања земље на једном делу је остала бара која се налазила на 76 метара надморске висине, а која је временом комплетно озидана. И тада некадашња бара поприма изглед језера са малим острвом које је названо „Ержебет“. На том острву је засађена врба у част и спомен Аустро-угарској царици, која је убијена 1898. године.
Након што је знатно уређена и проширена, тадашња Променада мења назив у Дунавски парк.
Парк је био много пространији него данас, а језеро бар пет пута веће
Већим делом Дунавског парка се пре више од сто година простирало велико језеро, а само мали (северо-источни) део тог некадашњег језера чини данашње језеро у парку.
Језеро и обала коју видимо данас су потпуно непрепознатљиви. Ту, практично над језером, данас су зграде на углу Улица Игњата Павласа и Константина Данила. Јужни део језера био је на месту где су данас зграде Извршног већа и Скупштине Војводине.
По језеру су се током топлих дана новосадски гимназијалци учили вештини веслања, а језеро је лети било пуно чамаца. Зими се језеро претварало у клизалиште.
Овај крај доживео је доживео велику трансформацију након изградње Моста Краљевића Томислава (грађен од 1921. до 1928. године), када је дефинисана мрежа улица које ту имамо и данас.
Тада је формиран Мали Лиман, који се налазио на подручју данашњег градског Центра (Старог Града).
Овај Лиман је обухватао данашњи Дунавски парк и подручје уз реку Дунав до некадашњег железничког насипа, испод којег су били подвожњаци као саобраћајна веза са Великим Лиманом.
Данашњи изглед парка настао је1958. године, пројектом др Ратибора Ђорђевића
Реконструкција парка каквог данас познајемо је урађена између 1958. и 1962. године, када је направљен простор за игру деце и одмарање.
Оно што је деценијама била непознаница већини посетилаца овог парка је да су за поплочавање тада коришћене плоче из старе Јерменске цркве. Претпоставка је да се материјал нашао у парку око 1963. године, када је овај сакрални објекат срушен приликом пробијања тадашњег Булевара маршала Тита, данас Булевара Михајла Пупина
Од тог времена, парк је још неколико пута реконструисан.
Последња реконструкција парка је уследила током 2022. године, када је извршена реконструкција шетних стаза, постављена ограда око дела парка, постављене нове клупе, а постојеће поправљене и офарбане, реновирани канделабери, дечије игралиште осавремењено и уграђен савремени заливни систем, кап по кап.
Уз све наведено, плоче са старе Јерменске цркве које су деценијама биле део партерног уређења парка, у складу са наложеним конзерваторским условима су због своје вредности као значајан део културне баштине издвојене из осталог, безвредног, грађевинског материјала и предате Заводу за заштиту споменика културе.
Дунавски парк – оаза за опуштање
Иако данас више нема великог језера и вожња чамцем није могућа, за уживање у Дунавском парку нису потребни никакви посебни реквизити, осим можда лопте или фризбија.
За оне који би радије да одмарају, клупа у парку има довољно, а бујно зеленило током летњих месеци и високих температура прави „дебео“ хлад.
А када зазими и падне снег, отварају се сасвим другачије могућности за уживање у најстаријем новосадском парку.
Преузмите андроид апликацију.
