Често се у балканским друштвима потенцира тема одласка младих на школовање или рад у иностранство, тзв. одлив мозгова. Пишу се веома негативне студије и износе крајње депримирајући коментари о арчењу највреднијег потенцијала једног друштва, а то је људски капитал.
Колико пута сте сведочили великој непријатности политичара на различитим нивоима, па и у различитим земљама нашег региона, када се током интервјуа суоче са питањем одласка младих? Готово нико у том моменту непријатности није се дрзнуо да каже ”Није проблем што млади одлазе!” и понуди адекватан одговор да је од суштинског значаја да се млади врате у наше градове и нашу земљу.
Знања, искуства, контакти и вештине стечене у иностранству, да ли кроз рад или кроз формално и неформално школовање вреде много и свакако имају огроман капацитет да обогате земљу у којој се касније користе као ресурс.
Такав ресурс на тржишту на којем је упослен, ствара додатну вредност, иницира, иновира и инвестира, повезује људе и послове, креира нове индустрије, нова радна места. Зато млади треба да оду, али и да се врате!
Недавно објављено истраживање Института за економске односе из Беча, које је спроведено у периоду од 2015. до 2019. показало је заправо да је Србија у том периоду привукла више ”мозгова”, него што је из ње отишло.[1]
Истина, резултати показују да на прилив мозгова битно утиче привлачност Србије, њеног образовног система и економских токова за младе из непосредног региона, који поново почињу долазити у земљу која је толико просперитетних идеја дала свом непосредном окружењу.
Студија тврди да је у посматраном периоду око 80.000 висококвалификованих људи дошло у Србију више, него што је из ње отишло. Наравно, истичу се различити подаци о онима који су отишли из Србије и свакако да на те бројеве креатори политика треба да обрате посебну пажњу и да омогуће атрактивне услове како би такав људски капитал био поново у служби интелектуалног и економског развоја наше земље.
Шта доприноси повратку младих?
Унапређење инфраструктуре, путне, железничке, ваздушне, информационо-телекомуникационе, привредне, технолошке. Унапређење општег пословног амбијента, сигуран, очекиван и неометан раст животног стандарда и развој привреде, домаће и стране инвестиције, присуство реномираних компанија на тржишту, унапређење квалитета живота и многи други фактори који сви заједно доприносе отварању нових и атрактивнијих радних места.
Данас, Србија интензивно гради аутопутеве и брзе саобраћајнице ка свим најважнијим правцима у земљи и региону. Поред свеукупне мобилности људи, овакви пројекти значајно доприносе даљем економском развоју наших општина и градова.
Србија већ годинама бележи константан економски раст, оличен у расту БДП-а, што се огледа и у повећању минималних, просечних али и реалних (тзв. медијална) плата и пензија. Ускоро ће Београд и Нови Сад бити спојени брзом пругом, а та раздаљина ће се прелазити за мање од пола сата.
Виши просек примања у ова два града, нове индустрије, али и раст цена квадрата су доказ да ће спајање брзом пругом створити веома конкурентну економску средину у складу са европским стандардима.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен најавила је да ће ЕУ финансирати брзу пругу од Београда до Ниша и даље до границе са Северном Македонијом, док ће у наредним месецима почети радови на брзој прузи од Новог Сада до Суботице. Значајна су издвајања, односно реализовани бројни пројекти у области научног истраживања, изграђени бројни научно-технолошки центри/паркови, обновљене и отворене најзначајније институције културе.
То значи да наша земља постаје конкурентна, све оно што је Србија пропустила таворећи у деценијама погрешних политика, сада се остварује и враћа, Србија се баш као и њен симбол победе – Наталијина рамонда, буди и обнавља.
Амбициозним пројектима и њиховом реализацијом, својом историјом, величином, али пре свега вредним и просперитетним људима, Србија се, можда полако, али сасвим сигурно поново враћа у ред конкурентних и развијених европских земаља.
Можда ће ови редови некоме зазвучати превише оптимистично, необјективно или замишљено, али погледајмо бројке, у крајњем суочимо се са сопственим успесима и потенцијалима. Мимо сваког политичког става, мимо сваке страначке припадности, мимо свакодневних проблема са којима се суочавају сва политичка и економска друштва, па тако и ово наше, хајде да се ујединимо око онога што заједничким снагама постижемо.
Јасно је да је за озбиљан и значајно осетан економски успех потребно много времена, можда чак и више деценија. Јасно је и да поједини читаоци овог текста не осете благодети горе наведених економских резултата и трендова, али онда нека управо ово буде једно охрабрење, један позив на уједињење око идеја и резултата које ће остати будућим генерацијама и које ће омогућити да наша деца, остају у нашој земљи! Нека иду млади, нека буду гладни знања и искуства, али овде имају све више услова да се врате!
https://wiiw.ac.at/evidence-of-brain-gain-for-some-western-balkan-countries-n-489.html
Аутор: Ђорђе Цицовић
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције
Преузмите андроид апликацију.
