Амбасадор Европске уније у Србији Емануеле Жиофре изјавио је данас да ће процес проширења ЕУ бити у фокусу новоформиране Европске комисије након јунских избора за европски парламент, као и да се у обзир политике проширења узимају Украјина, Грузија и Молдавија као нови кандидати, али и балканске земље, међу којима је и Србија.
Он је у разговору за РТС, поводом обележавања 9. маја и Дана победе над фашизмом 1945. године, који се слави и као Дан Европе, истакао да су земље на Старом континенту од Шуманове деклрације одлучиле да промене парадигму и створе систем који почива на сарадњи.
„Прерасли смо у Унију са 27 чланица и демократију у којој постоје слобода и отворене границе. Сарадња је још важнија у тренутку када поново имамо рат на европском тлу, па је и потреба да радимо заједно већа“, рекао је Жиофре.
Навео је да су рат у Украјини и сукоб у Гази највећи изазови са којима се ЕУ суочава, због чега је промењена и перцепције политике проширења.
„Геополитичка ситуација се променила и верујемо да постоји потреба да се нове земље интегришу у Унију. То је у геостратешком интересу ЕУ“, нагласио је.
Након јунских избора за Европски парламент (ЕП), Жиофре очекује да ће се новоформирана Европска комисија (ЕК) фокусирати на процес проширења.
„Верујемо да је стратешки циљ који је Србија изабрала за себе, а то је да постане чланица ЕУ, важан за грађане и требало би да идемо напред и убрзамо реформе“, казао је Жиофре.
Како наводи, кључна питања су реформе у области владавине права, борба против корупције, организованог криминала, независност правосуђа, плурализам у медијима и односи Београда и Приштине.
Истакао је и да су земље Западног Балкана у плану раста за период од 2024. до 2027. године, а који се односи, пре свега, на економију и прерасподелу око шест милијарди евра средстава.
„План раста и развоја је одговор на потребу да се убрза проширење, да дамо ињекцију процесу који већ дуго траје. Идеја је да имамо реформе за новац. Србија је у процесу израде реформске агенде, а циљ је да се повећа конкурентност привреде као и социоекономски раст“, рекао је Жиофре.
Према његовим речима, план раста је заснован на четири стуба – интерграцију Западног Балкана у јединствено тржиште ЕУ, међусобна регионална интеграција, дистрибуција новца и спровођење реформи.
Амбасадор ЕУ у Србији, коментаришући посету кинеског председника Сија Ђинпинга, истиче да је Унија највећи спољнотрговински партнер Србије.
„Европска унија остаје главни спољнотрговински партнер Србије и 65 одсто српске трговинске размене је са ЕУ, на другом месту је ЦЕФТА, па онда Кина, која је и важан економски трговински партнер ЕУ“, каже Жиофре.
Такође, наглашава и да је званични Пекинг и конкурент ЕУ, те системски ривал, због политичког система.
„Србија је на путу да постане земља чланица ЕУ и свакако желимо да појачемо наше економске односе и заједничке вредности“, закључио је Жиофре.
Mali: Poseta Si Đinpinga otvara novo poglavlje saradnje i rasta naše privrede
Преузмите андроид апликацију.
