Балкан, посебно Босна и Херцеговина, направио је велике кораке ка миру и помирењу.
Грегори Тоси, бивши помоћник у Конгресу САД, написао је за Вашингтон тајмс текст у коме образлаже зашто предложен нацрт резолуције о Сребреници злоупотребљава сам термин геноцид и принципе УН.
Његов текст преносимо у целости:
Новопредложена резолуција Уједињених нација коју заступају Њемачка, Руанда и Босна и Херцеговина има за циљ да одреди 11. јул као Међународни дан размишљања и сећања на геноцид у Сребреници 1995. године. Нацрт резолуције, без обзира на своје прокламоване намере, погрешно разуме реч “геноцид”, која има врло специфично значење и угрожава крхку стабилност Босне и Херцеговине.
Балкан, посебно Босна и Херцеговина, направио је велике кораке ка миру и помирењу. Свака резолуција Уједињених нација треба да подржи ове напоре уместо да ризикује њихово поткопавање. Једнострани начин на који су Немачка и други представили своју резолуцију, којом се избегавају успостављени протоколи УН, изазива забринутост у вези са транспарентношћу и валидношћу процеса који је предвиђен за гласање у Генералној скупштини следећег месеца.
Фокус резолуције на означавању масакра у Сребреници као геноцида наглашава сложеност историјских наратива у региону. И стручњаци за ову тему дали су своје мишљење. Ефраим Зуроф, научник који се бави проучавањем геноцида, историчар холокауста и главни ловац на нацисте Центра Симон Визентал, упозорио је на потенцијалне последице брзоплетог називања инцидента у Сребреници геноцидом.
У недавном тексту, Зуроф је рекао:
„Предстојећа резолуција Генералне скупштине Уједињених нација (УНГА) о званичном признању масакра у Сребреници као геноцида је […] оптерећена потенцијалним замкама које би могле да погоршају тензије, а не да подстакну помирење.
Јехуда Бауер, водећи ауторитет за питања холокауста и геноцида на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, понавља ово мишљење, наводећи: „Сребреница се не може сматрати типичним случајем геноцида. Усредсређеност резолуције на Сребреницу не успева да обухвати пуну историју босанског рата. Превиђањем ширег контекста и сложености сукоба, ризикује се да умањи патњу свих укључених заједница.
Генерална скупштина Уједињених нација (УНГА) традиционално признаје геноцид тек када нације постигну консензус, који у овом случају није постигнут. Означавање геноцида има огромну тежину, захтева темељно разматрање и скоро једногласан договор. „Прогласити Сребреницу геноцидом“, како Зуроф каже, „не само да се одваја од традиције, већ може и умањити значај термина“. У ствари, званичне дефиниције геноцида не одговарају чињеницама овог случаја. Погибија у Сребреници била је трагична, али се није попела на ниво геноцида.
Штавише, чини се да постоји ризик да нацрт резолуције не ода почаст свим жртвама босанског рата. Искључиво наглашавајући догађаје у Сребреници, резолуција подрива суштинске принципе Дејтонског споразума, којим је окончан сукоб у Босни и Херцеговини и потврђен једнак статус и права три конститутивна народа — Бошњака, Срба и Хрвата. Дејтонски споразум је темељни елемент мира на Балкану. Предложена резолуција Уједињених нација, како каже Ефраим Зуроф, „расплела би деликатне нити мира и сарадње које су мукотрпно ткане деценијама“.
Да би се ова питања замутила, процес који је довео до нацрта резолуције био је погрешан. Недостајао је довољан дијалог са свим заинтересованим странама у региону, посебно у Босни и Херцеговини. Стални представник Босне и Херцеговине при УН-у предузео је једнострану акцију тако што је унапредио резолуцију без добијања одобрења од трочланог Председништва Босне и Херцеговине како то налаже Устав.
Ово кршење протокола заобишло је успостављене процедуре које су имале за циљ да осигурају консензус међу члановима Председништва, које представља бошњачки, српски и хрватски народ. Осим тога, премештање резолуције у Генералну скупштину уместо у Савет безбедности крши Повељу УН-а, која изричито даје Савету безбедности искључиву надлежност над питањима мира и сигурности у Босни и Херцеговини. Ово одступање од успостављеног процеса подрива сопствени оквир и принципе УН. Резолуција неће служити никоме, укључујући и жртве Сребренице. Уместо тога, злоупотребила би реч геноцид и поново отворила старе ране и посејала семе нових сукоба.
Bajden govorio o debati sa Trampom, ali i o detaljima iz ličnog života
Преузмите андроид апликацију.
