Током прве половине 18. века, на месту данашње зграде Матице српске налазио се други објекат, у којем је била стационирана граничарска команда и кућа оберкапетана Секуле Витковића.
Када је Петроварадински Шанац 1745. године укинут као граничарско место, а указом Марије Терезије постао слободан краљевски град назван Нови Сад, Секула Витковић са својих 224 граничара прелази у Срем и као пуковник постаје заповедник Сремске хусарске регименте у Старим Бановцима.
Кућа тада остаје дуго времена празна, све док у њој није отворен хан, грађевински објекат из периода Османског царства који је служио за преноћиште путника и њихових каравана. У хановима су биле штале за коње и просторије за путнике.
Наиме, захваљујући новом, повољниjем положаjу Нови Сад се брзо развиjао у напредну варош трговаца, занатлиjа и баштована.
Из тог разлога, у њему je нарочито оживео трговачки и робни промет, тако да je у граду боравило и кроз њега пролазило много страних трговаца.
Трговци коjи су у Нови Сад долазили из Турске и уопште са балканских простора, били су обавезни да одседну и неко време проведу у хану, као у некој врсти карантина. Због тога су Новосађани ову гостионицу и називали Турски хан или краће Хан.
Хан je постоjао цео један век, од 1748. до 1849. године, када je порушен и спаљен, као и скоро цео град, приликом бомбардовања града са Петроварадинске тврђаве.
До изградње Дома за незбринyту децу, плац на месту некадашњег Хана служио је за лоптање ђака Милетићеве основне школе и као место на којем је гостовао чувени „Циркус Хенри“.
Плац на којем je био хан причекао je још 25 година на другу намену, када га је купила богата новосадска добротворка Мариjа Трандафил и завештала Матици српскоj да на њему подигне данашњу зграду, намењену Дому за незбринyту децу.
Колико je ово био велики допринос решавању једног крупног социјалног проблема не треба посебно подвлачити.
Једноспратна зграда Матице српске, изграђена у стилу историцизма, са основом у облику ћириличног слова „Г“, 1912. године по пројекту архитекте Момчила Тапавице.
Уличном фасадом ове репрезентативне зграде доминира засечени угао наглађен еркером, надвишен куполом сложене архитектонике са балустерским низом испред. Фасада ка улици Матице српске има три ризалита који се завршавају троугаоним тимпаноном и трапезастим куполама, од којих је средишњи шири са главним улазом. Фасада ка Tргу Марије Tрандафил има два ризалита на крајевима, и улаз са пролазом ка дворишту.
Дом je предат на употребу 1912. године.
Овој сврси je дом, међутим, служио само до 1929. године, када се ова институциjа преселила у такође за њy подигнуту зграду изван града – на Саjлову (данашњи Ветеринарски институт).
У зграду дома уселила се Матица српска која се у њој и данас налази.
Ново крило је дозидано 1992. године, а 2006. године је обновљен кров.
Da li znate koja zgrada u Novom Sadu je poznata još i kao „Apoteka na trgu“? (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
