Иза нас су, у најмању руку, два турбулентна дана, која су само кулминација тензија накупљених од оног момента када је обзнањено да ће устоличење Митрополита Јоаникија бити 5. септембра. Срећом, није било губитка живота које би бацило таму на један свечани догађај и свакако продубило тензије у Црној Гори.
Током цијелог августа, сви медији у Црној Гори, као и у региону, су причали о могућим сценаријима на дан устоличења, од нереда, па све до грађанског рата. Сами чин устоличења је подијелио Црну Гору на двије фракције: већинску фракцију која се залагала за устоличење митрополита Јоаникија на Цетињу и другу која је била изричито против.
Прву фракцију је чинила сама Српска православна црква и вјерни народ који јој припада, друштвени кругови, као и политичке странке које су јој наклоњене.
Другу фракцију су сачињавале канонски непризната „Црногорска православна црква“, Демократска партија социјалиста Мила Ђукановића са својим сателитима, као и разне екстремно-десничарске „патриотске“ организације.
Постојали су такође актери, као што је Грађански покрет УРА, један од три чиниоца садашње власти у Црној Гори, који се нису сврставали директно у исти табор као и ДПС, али су такође били за то да се устоличење Митрополита обави у Подгорици или неком другом граду.
Снажне полицијске снаге стигле су на Цетиње ноћ уочи 4. септембра, дана када је у Црну Гору требао да дође Патријарх српски Порфирије.
Иако су се припадници „патриотских“ организација, заједно са осталим грађанима Цетиња од раног јутра окупљали испред кордона полиције, дан је прошао релативно мирно, уз пар инцидената као што су рушење ограде на Дворском тргу и пробијање кордона на кружном току, који се налази на самом улазу у Цетиње.
Демонстранти су након заузимања улаза у Цетиње (као и пута за Будву) поставили барикаде сачињене од аутомобилских гума и камења. Оно што је запањило остале грађане Црне Горе јесте инертност службеника полиције, као и доза братимљења између одређених припадника полиције и демонстраната.
Са друге стране, у Подгорици, хиљаде вјерника Српске православне цркве из свих крајева Црне Горе дошло је да дочека свог Патријарха и поручи да је Митрополит Јоаникије достојан.
Свечаности, која је приређена испред Храма Христовог Васкрсења, присуствовали су премијер Црне Горе – Здравко Кривокапић, министри у његовој Влади, представници српског народа у Црној Гори – Андрија Мандић, предсједник Нове српске демократије, као и Милан Кнежевић, предсједник Демократске Народне Партије, министри у Влади Републике Србије, као и многи други.
Посебан куриозитет јесте да је приликом бесједе Митрополита Јоаникија, на помен премијера Здравка Кривокапића, хиљаде вјерника одговорило звиждуцима и узвицима, што је јасно ставило до знања премијеру шта о непуних годину дана Владе (а годину дана од величанствене побједе 30. августа) и о њему лично, мисле.
Остатак вечери у Подгорици је прошао у духу јединства и синергије.
Патријарх Порфирије је лично могао да посвједочи духу литија и да види да је српски народ, као и народ који себе сматра Црногорцима који причају српским језиком јединствен и да стоји уз своју Цркву.
У раним јутарњим часовима 5. септембра, у Влади Црне Горе се одвијала права драма. Премијер Здравко Кривокапић, суочен са проблемима унутар МУП-а, на чијем челу је министар Сергеј Секуловић, који је такође био против устоличења на Цетињу, позвао је Андрију Мандића и Милана Кнежевића и по ријечима Андрије Мандића, Кривокапић им је тада саопштио да је у току државни удар и то не само на Цетињу, гдје се одржавао непријављени скуп, већ и у самој Влади.
Срђан Граовац: Ђукановићев комитски фијаско
Овај сусрет је у много чему посебан, зато што се између Андрије Мандића и Милана Кнежевића са једне стране, и Здравка Кривокапића са друге стране, током претходних годину дана могло чути много дисонантних тонова, од смјене министра Лепосавића, па до закона о попису. Све је то стављено по страни када је у питању била Српска православна црква.
На иницијативу Андрије Мандића и Милана Кнежевића да се закон мора спроводити и бити исти за све, премијер је одолио притисцима да се устоличење измјести из Цетиња или да се у потпуности одложи.
Како је пут Подгорица-Цетиње био блокиран на више мјеста, једини начин да Патријарх Порфирије и Митрополит Јоаникије дођу до Цетињског манастира на сигуран начин био је хеликоптером.
За то вријеме, полиција је употребом силе растјерала демонстранте, још једном, на сву срећу без жртава. Након завршеног устоличења, Патријарх и Митрополит су се вратили у Подгорицу, гдје их је дочекао Здравко Кривокапић, који је преко ноћи, зауставио даљи пад сопственог рејтинга.
Дешавања на Цетињу су показала следеће.
Настављена је радикализација ДПС-а, на шта указује чињеница да су на Цетињу били посланици, функционери, активисти ДПС-а, као и Мило Ђукановић лично, док је бивши директор Управе полиције, а садашњи савјетник предсједника Веселин Вељовић ухапшен због напада на полицију.
Оваквим чињењем, умјеренији гласачи ДПС-а ће направити отклон и на неким будућим изборима подржати једну од три побједничке коалиције. А судећи по реакцијама из амбасада западних земаља, ЕУ и НАТО-а, ДПС је скоро у потпуности изгубио било какав легитимитет и њихову подршку.
Све ово указује да ће ДПС и даље губити бираче, могуће и бржим темпом него до сада.
Демократски фронт, на челу са Андријом Мандићем и Миланом Кнежевићем излази као највећи побједник из ове ситуације.
Њихова упозорења, која су махом занемарена у данима и мјесецима који су претходили устоличењу су се данас обистинила и самим тим што су, у одсудном моменту, позвани од стране премијера који их је до тада називао свакаквим именима, потврђује да су неопходан и незаобилазан фактор стабилности у Црној Гори.
Током прес конференције коју су одржали након устоличења, чуле су се помиритељске поруке, гдје су и Мандић и Кнежевић изразили своје саосјећање са грађанима Цетиња који су недужно повријеђени.
Сличне поруке, слали су и Патријарх Порфирије и Митрополит Јоаникије. Сам Патријарх се захвалио Мандићу и Кнежевићу на томе што су, у тешким моментима, стали уз Владу и преузели одговорност.
Демократска Црна Гора – Демократе Алексе Бечића се већином држала по страни и изузев пар саопштења, није се претјерано инвестирала у ову драматичну ситуацију. Сам Алекса Бечић је заражен вирусом Цовид-19.
Дритан Абазовић и његов ГП УРА ће сигурно изгубити одређени дио бирача које су имали на Цетињу, али због идеолошке платформе његовог покрета, ти бирачи се могу надомјестити у другим црногорским општинама.
Већи проблем за потпредсједника Владе ће бити да одржи интегритет покрета, јер се у претходних неколико дана чуло много опречних изјава између њега и разних функционера покрета.
„Експертска“ Влада Здравка Кривокапића је, као никада до сада, показала пукотине и сопствене недостатке. Недостатак реформи у сектору безбједности је умало довео до хаоса.
Могућ је и раздор Здравка Кривокапића са једне стране и Дритана Абазовића и његовог ГП УРА са друге, судећи да, по свједочењу Милана Кнежевића – Дритан Абазовић, Сергеј Секуловић, као и директор Управе полиције Зоран Брђанин нису били на састанку са премијером уочи устоличења.
Са друге стране, сасвим је могућа и реконструкција Владе, која би одговарала свим факторима, како Кривокапићу, тако и коалицијама које чине већину.
Здравко Кривокапић је стабилизовао своју озбиљно пољуљану подршку међу српским бирачким тијелом, али је питање колико дуго ће се та подршка одржати без потребних реформи, као и са неминовним проблемима које ће срести приликом потписивања Темељног уговора са Српском православном црквом, гдје Српска православна црква, српско бирачко тијело, као и ДФ од њега очекују да потпише верзију уговора са преамбулом гдје се СПЦ у Црној Гори потврђује континуитет од 1219. док се ГП УРА и Дритан Абазовић томе противе.
Аутор: Мирко Миличић
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције
Преузмите андроид апликацију.
