Позоришни трг у Новом Саду настао је на важном путном правцу који је водио из града ка Футогу, тада месту које је било значајније и од самог Новог Сада, будући да је тамо некада било седиште грофовије.
Данашњи Позоришни трг на најстаријем плану града из 1745. године био је део тадашње Футошке улице и дуго година је носио тај назив, да би тек крајем 18. века променио име у Јеврејска улица, након што су у једној од првих одлука новооснованог Магистрата Јевреји добили рок за продају кућа, и насељење на одређено место, у Јеврејску улицу где је основан јеврејски кварт.
Име Јеврејска улица је остало све до 1930-тих када је промењена у Краља Петра II, заједно са остатком Футошке улице.
Ово је једна од улица којом су саобраћали трамваји од 30. септембра 1911. до истог дана 1958. године, када је укинут. Овде је пролазила Линија један, позната као бела линија.
Великим урбанистичким радовима 1970-тих и 1980-тих година, улица је знатно скраћена. Новоизграђени продужетак Булевара Михајла Пупина пресекао је Јеврејску улицу, а део који је остао ближе Трг слободе понео је назив Мала јеврејска улица.
Данашњи Позоришни трг је формиран рушењем низа кућа са десне стране старе Јеврејске улице, све до Хаџићеве куће, која је тада адаптирана да чини део Аполо центра.
Крајем 1979. године, када су се радови на изградњи Српског народног позоришта приближавали крају, срушено експлозивом девет старих кућа у Јеврејској улици које су попут урбане кулисе сакривале нову грађевину.
Српско народно позориште најстарији је професионални театар Срба и један од највећих у Србији. Основано је 1861. године у Новом Саду и од тада ради у континуитету.
Камен темељац за изградњу садашње зграде Срспског народног позоришта положен је 1974, а нова зграда СНП-а свечано је отворена 28. марта 1981. године.
Занимљиво је да су планови за изградњу нове, наменски пројектоване и грађене зграде за потребе СНП-а постојали још 1950. године, када је и донет први послератни Генерални урбанистички план Новог Сада.
Први конкурс за израду идејног пројекта нове зграде СНП-а расписан је 1960. године, али је аутор идејног решења ипак одабран након другог конкурса, затвореног типа, одржаног по позиву 1967. године.
Победник конкурса је био пољски архитекта др Виктор Јацкијевич, који је у априлу 1972. године позван да дође у Нови Сад, да би урадио коначну верзију свог идејног пројекта и да би руководио пословима око изградње.
Јацкијевич је у Новом Саду боравио заједно са породицом од 1. септембра 1972. до 31. августа 1974. године.
У основи зграда Српског народног позоришта, бело мермерно здање у центру Новог Сада, заузима површину од 8.500 м², а корисна површина зграде је 19.500 м² и има највећу позоришну сцену у Србији.
Поседује три сцене, Велику сцену „Јован Ђорђевић“ са 940 места, Малу сцену „Пера Добриновић“ са 373 места и Камерну сцену са 118 места.
Опремљена је са пробним салама за хор и оркестар, балетском салом и великим бројем сценских и техничких радионица.
Са леве стране улице сачувано је неколико кућа које данас још чувају сећање на некадашњи изглед Мале јеврејске улице, односно Позоришног трга.
Бар донекле, будући да је током шездесетих година 20. века, у реализацији идеје формирања пешачког трема дуж Позоришног трга, неколико објеката на овом потезу „реконструисано“. Тада су исечени фасадни зидови, а приземља са локалима увучена су у дубину основе. На тај начин уништени су оригинални приземни отвори и нарушен изглед објеката.
У склопу радова на обнови фасаде који су спроведени 2003. године, извршена је делимична реконструкција оригиналног изгледа објеката.
Кућа на Позоришном тргу 2 у Новом Саду изграђена је половином 19. века, а са кућом у улици Краља Александра број 2 чини затворен блок.
Ова кућа обновљена је крајем 20. века, а тада је извршена реконструкција фасаде и промена намене таванског простора у стамбени. Данас ова кућа представља непокретно културно добро као споменик културе.
На Позоришном тргу број 6 налази се једноспратна стамбено‐пословна кућа широког прочеља и основе слова П, изграђена пре 1885. у стилу класицизма.
На самом почетку Позоришног трга налази се зграда Поште, која ни након више од три деценије није отворена.
Овај тзв. новосадски Скадар на Бојани је пројекат који је врло амбициозно започет још крајем осамдесетих година прошлог века.
Наиме, уговор о изградњи заједничког објекта Поште, Поштанске штедионице и тадашњег „Инвест дома“ потписан је давне 1988. године, а радови су почели 1992. године.
Објекат је замишљен да буде репрезентативна експозитура Поштанске штедионице, у Поштином делу налазио би се велики број најсавременијих телефонских говорница и шалтер сале, а све је требало да буде опремљено најсавременијим информатичким системима.
Међутим, свега три године касније, радови су стали, јер суинвеститори нису имали довољно новца, а били су присутни и комплексни имовинско-правни односи, који су се наставили и годинама касније.
Иначе, исти архитекта који је пројектовао зграду Поштанске штедионице, Славко Жупански, био је и аутор надоградње Хаџићеве куће која се налази на супротном крају Позоришног трга.
Радови на реконструкцији Позоришног трга почели су марта 2021. године, трајали су девет месеци, а цео трг је након тога засијао новим сјајем.
Тада је постављена партнерна фонтана, различите континуалне клупе са пуњачима за телефоне, паркинг за бицикле, чесме, перфорирана су аутобуска стајалишта, а замењене су и старе испуцале мермерне плоче.
Као успомена на некадашњу Малу јеврејску улицу, у нивоу постављена је меморијална трака, ширине 40 центиметара и укупне дужине око 160 метара. Подаци на меморијалној траци замишљени су као „проток времена“ Града Новог Сада, од прве насеобине до данашњих дана.
Такође, постављено је и подно осветљење које формира светлосну линију и даје посебну атмосферу обновљеном Позоришном тргу.
Уколико имате занимљиву причу о некој од новосадских улица коју бисте желели да поделите са осталим читаоцима, пишите нам на gradskeinfo@gmail.com са назнаком Моја улица.
Преузмите андроид апликацију.
