Амбасадорка Шведске Аника Бен Давид, која се после три године дипломатског рада у Србији враћа у Стокхолм, изјавила је да је главни приоритет Шведске да помогне Србији да уђе у Европску унију.
На питање у којим областима Шведска највише помаже Сбији, Бен Давид је у интервјуу за Политику навела да је Србија друга у свету по висини износа које добија из фондова ЕУ, као и да Шведска билатерално даје око 13 милиона евра од почетка 2000-их.
„Та подршка састоји се у помагању Србији да спроведе реформе како би испунила критеријуме за пријем у ЕУ. У питању су области животне средине, унапређење квалитета ваздуха, одржавање биодиверзитета.. Такође и за јачање демократије, владавине права, слободе медија, фондови за цивилно друштво и заштитнике демократије, за борбу против насиља над женама, помоћ маргинализованим групама“, појаснила је Бен Давид.
На питање колико су рат на истоку Европе и руска инвазија на Украјину пореметили претходну динамику односа између Србије и Шведске, Бен Давид је истакла да су билатерални односи две земље јако добри и да је главни приоритет Шведске да помогне Србији да уђе у ЕУ.
„Чињеница да Шведска дуго опредељује новац својих пореских обвезника за помоћ Србији отвара могућност да можемо будемо прилично отворени и пријатељски критични према Србији. Убеђени смо да је најбоља агенда за будућност људи у Србији да она постане чланица ЕУ, у смислу питања економије, безбедности и слободе. Не постоји други међународни играч који би понудио исте могућности“, рекла је она.
Додала је да свака земља има право да доноси самостално своје одлуке и да је Србија то учинила јер је аплицирала за чланство у ЕУ и ушла у процес, где постоје критеријуми који се морају испунити да би држава напредовала у том процесу.
На питање када ће Србија постати чланица ЕУ, Бен Давид је рекла да то зависи од наше државе и од политичке воље у њој, а да Шведска чини све што је у њеној могућности да Србија то постане што пре је могуће.
Додала је да, ипак, то не зависи само од Србије и да сада постоји нови моментум, због нове геополитичке реалности у Европи, те да и државе чланице имају јаку посвећеност за проширењем.
„Колико је овај процес битан, говори и нови механизам у овом процесу, а то је План раста за западни Балкан, који доноси нова средства“, рекла је она.
На питање када ЕУ планира нови талас проширења, она је рекла да је у фази проширења, а да не може да прецизира које године ће се то догодити, јер не постоје датуми.
„Не постоје датуми. Државе кандидати могу саме себи да поставе циљеве. Примера ради, Црна Гора је рекла да жели да до 2028. постане 28. чланица ЕУ. Након застоја због политичких турбуленција, она сада има прилику да направи велики искорак и крене убрзано на свом европском путу“, рекла је Бен Давид.
Навела је да трговина између Шведске и Србије напредује, те да се бележи пораст више од 20 до 30 одсто последњих три-четири године, упркос пандемији и истакла да је око 200 компанија у Србији из Шведске или имају везу са том земљом.
„Највеће компаније су „Икеа“, „Ериксон“, „Волво“, „Линдекс“, „Ејч анд Ем“, „Тетрапак“ и поносни смо јер су то компаније које су добри послодавци. Шведске компаније су посвећене одрживости, не само по питању животне средине већ и антикорупције и поштовања људских права. То је добра пракса којом Шведска може да допринесе у Србији“, рекла је она.
Бен Давид је подсетила и да је Шведска после више од два века неутралности, званично ушла у НАТО, напустивши концепт установљен 1809. године, када је била укључена у Наполеонове ратове и изгубила трећину територије, односно када је Финска припојена Русији.
„Све до краја хладног рата 1992. ми смо имали политичку неутралност, када смо напустили ту политику и применили нову доктрину војног несврставања у случају рата. То, наравно, није значило да смо политички неутрални и 1995. прикључили смо се Европској унији. А сада, скоро две деценије касније, постали смо чланица НАТО савеза“, наводи Бен Давид.
Преузмите андроид апликацију.
