По формули “врана врани очи не вади” већ деценијама штите челнике бившег режима од било каквих судских поступака и пресуда.
У сенци правосудног система који годинама уназад оставља много тога нерешеног, када су у питању дела и недела некадашње власти, грађани Србије суочавају се са све већим неповерењем у институције задужене за спровођење правде, а један од главних разлога је управо политичка пристрасност у правосуђу!
Са само 15% грађана који верују у правосуђе, поставља се питање докле ће жута криминална хоботница наставити да штити своје, односно челнике бивших режима и њихове сараднике.
Посебно је упечатљива чињеница да пристрасност судија више није никаква тајна, да се тачно зна ко су адвокатске куће које заступају ове људе, као и у рукама којих судија завршавају ти предменти. И сваки је досуђен у корист тужиоца, некадашњих челника власти а данас опозиције која поново на сваке начине покушава да се врати на чело државе.
Најстрашнија од свих чињеница јесте да процеси који се одвијају у судницама судија НАТО опозиције, где је судија веома отворено пристрасан, делују на туженог тако да се осећа угроженим, застрашеним и надасве превареним. Јер ако се не може веровати у право и правду, као и оне који су ту да по истој пресуде, у чега онда да има поверења било који грађанин који правду потражи на суду?!
Пристрасни судија отворено подржава сваку изнету бесмислицу, отпужбу, па и увреду, осуђује без провере доказа, уз одбијање позивања сведока туженог, све време размењујући мишљења са адвокатом тужиоца која искључиво иду у прилог тужиоцу, или можемо рећи политичком симпатизеру, ктитору..
Колико је погубно по само правосуђе и правду, говоре у прилог и бројни случајеви, укључујући одложена суђења адвокату Божу Прелевићу, Ђиласове тужбе против неистомишљеника, Ћутина дивљања, само су кап у мору проблема који потврђују тезе о дубоко укорењеном неповерењу.
Ђилас бежи од суочавања са истином – а судија ћути на увреде!
Паралелно са овим, политичка сцена је узбуркана тужбама и оптужбама које лете са свих страна.
Последњи у низу скандала јесте тужба коју је против Дејана Булатовића, народног посланика са листе „Александар Вучић – Србија не сме да стане“, поднео Драган Ђилас. Булатовићева реакција на тужбу и догађања у судници показују да је борба против оних који користе правосуђе за остваривање политичких циљева далеко од завршетка.
– Поводом тужбе коју је Драган Ђилас поднео против мене, а с обзиром да није у стању да издржи када му се проспе истина у лице, данас је одржано прво рочиште, са кога је као осведочена кукавица побегао одмах након свог обраћања. Важно је да нагласим да ни на овом суђењу, пред судијом која му је била упадљиво наклоњена, није пропустио прилику да искаже патолошку мржњу према Александру Вучићу. По ко зна који пут га је оклеветао, износећи монструозне инсинуације на рачун председника. Ову тужбу сам схватио као покушај његовог застрашивања и вршења притиска на мене, како бих престао да износим чињенице и истину о њему. Морам да га разочарам, ова тужба, као и његово кукавичко понашање у судници не може ми бити ништа друго, до ветар у леђа да наставим јавно да говорим о ономе што би он волео да сакрије од народа и јавности и нећу стати све док Драган Ђилас не постане ружна политичка прошлост Србије – рекао је народни посланик .
Жалосно је што, према речима Булатовића, судија није предузела никакве кораке да заустави Ђиласове увреде упућене председнику Вучићу, чиме је само потврђена перцепција о пристрасности и недостатку објективности унутар правосудног система.
Верица Бараћ доказала спрегу криминала и корупције извршне и судске власти, тајкуна
Подсетимо својевремено је Верица Бараћ изнела најзначајнију оптужбу на рачун режима Демократске странке:
– Правосуђе је до темеља уништено 2009. године и све њихове пљачке су ситница у односу на то, истакла је тадашња челница Савет за борбу против копрупције.
Бараћева је у потпуности је раскинкала спрегу криминала и корупције извршне и судске власти, тајкуна, тајних служби и токова новца, као и начин на који је Ђилас као градоначелник Београда стицао богатство намештеним државним тендерима за сопствене и приватне фирме својих партијских другова.
Ми институције немамо, а после реформе правосуђа 2009. ми немамо ни оно правосуђе какво смо имали, већ је претрпело једнопартијску чистку! За 10 година власти, све њихове пљачке и афере су ситница у односу на реформу правосуђа! 840 судија су у једном дану отпустили без разлога! Немамо независну судску власт јер је порушен темељ! – рекла је Верица Бараћ.
Очигледно, нажалост иако је режим Демократске странке одавно отишао у историју, тада формирана жута криминална организација и даље влада правосуђем у нашој земљи.
Скандал мајстор Ћута снимао суђење – и поред свих забрана!
Не смемо заборавити ни ништа мање скандалозно понашање још једне перјанице НАТО опозиције – Александра Јовановића Ћуте, који је ван свих прописа снимао мобилним телефоном сам ток суђења!
Наиме, он је снимао рочиште одржано 27. фебруара и објавио снимак са суђења главном и одговорном уреднику Информера Драгану Ј. Вучићевићу, коме је све време упућивао увреде, на шта судије нису реаговале!
Божо Прелевић избегавао суд три године!
Прелевић, познат по својим везама унутар правосудног система, користи мрежу подршке која му омогућава избегавање правне одговорности пуне три године!
Судија у поступку против Прелевића, Јелена Ћук, само је једна од чланова жуте криминалне хоботнице која ведри и облачи правосуђем још из времена режима Демократске странке.По формули “врана врани очи не вади” они већ деценијама штите челнике бившег режима од било каквих судских поступака и пресуда. То и објашњава зашто се Прелевићу дуже од две и по године толерише да избегава рочишта и да, за то време, у јавности и даље износи измишљотине и лажи за које по правилу не одговара.
Докле ће жута криминална организација наставити да доминира правосуђем, штитећи своје чланове од било каквих правних последица, остаје нејасно.
Међутим, једно је сигурно: неповерење у правосуђе директно је повезано са њиховим деловањем, које не показује знаке престанка. Грађани Србије заслужују праведан и непристрасан правосудни систем, систем у којем ће сви бити равноправни пред законом, без обзира на политичку припадност или прошлост. Само тада ће се моћи рећи да правда заиста постоји у Србији.
Преузмите андроид апликацију.
