Макроекономски агрегати у Србији пренети из прошле године су, с обзиром на околности, солидни и задовољавајући, а у прилог таквој оцени говори чињеница да је остварен раст од 2,5 одсто и да је фискални дефицит испод три процента БДП, те да се јавни дуг налази на силазној путањи, значајно испод горње границе дефинисане фискалним правилима, изјавио је данас председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић отварајући 31. Копаоник бизнис форум.
Он је навео да ће, мимо ранијег плана којим је било предвиђено да се председница Владе Србије Ана Брнабић обрати у среду, она говорити вечерас.
Влаховић је истакао да су Србији потребни даљи напори да се побољша управљање јавним финансијама унапређењем програмског буџетирања, бољим сагледавањем фискалних ризика и битно ефикаснијим управљањем јавним инвестицијама.
Према његовој оцени, треба избегавати једнократне неселективне фискалне интервенције ка становништву и непланиране друге трансфере ка јединицама локалних самоуправа и/или јавним предузећима, који су, како је рекао, у основи политички мотивисани.
„Тим фискалним давањима се директно крше принципи фискалне одговорности и подривају заједнички напори монетарне и фискалне политике за амортизацију инфлаторних притисака, смањење инфлаторних очекивања и поновно задобијање поверења инвеститора“, рекао је он.
Навео је да је од суштинског значаја да се чврст став монетарне политике задржи колико год је потребно и да се у комбинацији са фискалном консолидацијом испоштују циљани нивои дефицита у средњорочном периоду, задржи силазна путања дуга, обнове фискални бафери и одржи висок ниво и подигне квалитет јавне капиталне потрошње.
Влаховић је додао да плате у јавном сектору и пензије не би требало да се повећавају мимо договорених фискалних правила.
„Економски изгледи Србије у овој и наредним годинама умногоме ће зависити од даљег развоја геополитичких ризика, неизвесности око слабог раста кључних трговинских партнера, Немачке, Италије, Француске, Босне и Херцеговине па чак и Кине, могуће нестабилности глобалног финансијског тржишта. Међутим, доминантан утицај ће свакако имати способност будуће Владе Србије да идентификује главне узроке спорог раста продуктивности рада и факторске продуктивности, као и постојање политичке воље за реализацију низа структурних реформи, што је предуслов за повећање средњорочног раста ГДП-а и приближавања просечном стандарду ЕУ“, нагласио је Влаховић.
Према његовим речима, поменуте реформе нису потребне само као услов за приступање Европској унији, већ представљају неопходну основу за бољи учинак и економски просперитет, као и основу за одрживи зелени раст и истинску отпорност на потенцијалне, велике ризике у будућности.
Преузмите андроид апликацију.
