У 19. веку, Тексас је заправо био део Мексика. Али након рата за независност – такозване Тексашке револуције – добио је суверени статус 1836. Тексас, независна држава пре 200 година, жели тај статус назад залажући се за раздвајање које многи зову Текзит, по узору на Брегзит.
Заговорници ове идеје кажу да би тај драматичан потез — инспирисан британским изласком из Европске уније — помогао у решавању узбуркане имиграционе граничне кризе и борбе са Вашингтоном око тога ко контролише границу са Мексиком.Та борба, у којој се сукобљавају Бајден, који је демократа, и републикански гувернер Грег Абот, оголила је раскол у Америци.
„Једини начин на који ће Тексас икада моћи да обезбеди границу и да има разуман имиграциони систем јесте да иступи као 200 других земаља широм света и то као самостална независна нација“, рекао је Данијел Милер, председник Тексашког националистичког покрета за АФП.
Милер каже да његов покрет, настао 2005. године, никада није био тако близу остварењу свог циља.У 19. веку, Тексас је заправо био део Мексика. Али након рата за независност — такозване Тексашке револуције – добио је суверени статус 1836. Само девет година касније придружио се Сједињеним Државама као 28. држава.
Милер упоређује покрет Текзит са Брегзитом из 2016. који је на крају довео до иступања Британије из Европске уније.
Милер тврди да Тексас дели историју и интересе са остатком Сједињених Држава, али, као и заговорници независности у Каталонији, сматра да централна влада не разуме њихове проблеме.
Док се Американци припремају да гласају у новембру, бирајући између Бајдена и Трампа, покрет за независност Тексаса жели да законодавно тело државе усвоји закон којим би се омогућио референдум о одвајању.
Устав САД, међутим, нема клаузулу која дозвољава државама да то ураде – заиста, сецесија јужних држава укључујући Тексас 1861. довела је до грађанског рата, најкрвавијег рата у историји САД.У Тексасу је дуго постојао сецесионистички покрет, али он је био и остао маргинални покрет, каже Џошуа Бланк, директор истраживања у Тексашком политичком пројекту Универзитета Тексас у Остину.
Анкета коју је спровео Текас Политикс Проџект показала је да 26 одсто испитаних сматра да су на првом месту Тексашани, а тек онда Американци, у поређењу са 27 одсто оних који су се тако осећали 2014. – што је статистички безначајна промена.
Анкета Њузвика овог месеца показала је да 67 одсто Тексашана жели остане део Сједињених Држава.
Orban: Trampov povratak je jedina ozbiljna šansa za okončanje rata u Ukrajini
Преузмите андроид апликацију.
