Početna > Srbija
Srbija

Vučević: Verujem da se Srbija vraća sebi i da se ne stidi sebe

Predsednik Srpske napredne strane (SNS) Miloš Vučević rekao je danas pre početka panela „Prvi sretenjski susret“ koji je organizovan u Beogradu, da veruje da se Srbija vraća sebi, da veruje sebe i da se ne stidi sebe, jer jedino tako može da bude političko – ekonomski konkurentna u svetu i za periode koje dolaze.
Foto: Tanjug/Strahinja Aćimovć

Vučević je rekao da je vrlo značajno da ovaj put država obeležavanje Sretenja kao najvažnijeg državnog praznika organizuje na taj način da to ne bude samo jedna ceremonija, već da se organizuje u više gradova i kroz više događaja.

„Današnji sretenjski susreti su praktično obeležavanje Sretenja ili priča o svima nama, ne samo o našoj istoriji ili prošlosti, kako neko uvek iznova namerno pokušava definisati, da je to nešto što nas povezuje da mi budemo moderniji ili uspešniji. Mislim da su identitetska pitanja ‘par excellence politička’ pitanja. Pored pitanja ekonomije, bezbednosti, ali identitetska pitanja opredeljuju vaše suštinske vlade, politike države po onim ključnim temama. Identitetsko pitanje za nas jeste da sami sebe postavimo na ono mesto, na onu stolicu, figurativno, na kojoj istorijski sedimo i koja nam daje zapravo da budemo u zajednici razvijenih, savremenih i snažnih država“, rekao je Vučević.

On je dodao da je zadovljan što je Fondacija za srpski narod i državu organizovala današnje susrete.

Odgovarajući na pitanje Tanjuga, koliko je teško u današnje vreme sačuvati taj identitet jedne suverene države u svetu gde vladaju ratovi i politička situacija nije stabilna, Vučević je rekao da je to veoma teško, posebno kada ste država koja nije površinski ili brojčano velika.

„To je naravno nešto što nije jednostavno sačuvati. Posebno u eri jedne globalizacije koja se dosta agresivno nameće, gde vas prvo ubeđuju da ste vi građani sveta, a onda, tek da ste građani neke regije, ne države. Kažu vam da su narodi nepotrebni, nego smo mi svi bića u nekom prostoru i vremenu.

Iskreno se politički gadim takvog koncepta i ne verujem u to. Ja sam prvo Srbin i građanin Srbije, a onda možemo pričati da smo sve dalje ili šire“, rekao je Vučević.

On je dodao da ukoliko prvo svako od nas ne ceni svoju porodicu i kuću, kako onda može da gleda šire i dalje.

Član Predsedništva SNS Nikola Selaković, koji je bio i moderator današnjeg panela istakao je da Fondacija za srpski narod i državu počinje ovim panelom seriju održavanja javnih panela u kojima će biti uključeni stručnjaci iz različitih zajednica, pre svega iz akademske.

„Ideja nam je i želja da Sretenjski susreti postanu jedna vrsta dobre prakse, dobrog običaja. Ovo su Prvi sretenjski susreti koji za temu imaju upravo značaj države kao garanta slobode i prava građana i slobode i prava jednog naroda. Naša fondacija će se potruditi da na ovaj način upoznaje širu zajednicu, ljude koji su politički aktivni, ljude koji su čvrsto na stanovištima odbrane i nadgradnje onoga što jeste nacionalni, kulturni srpski identitet, onoga što jeste jačanje državotvornosti našega naroda, da upravo te vrednosti dobijaju svoju podršku kroz organizaciju ovakvih događaja“, naglasio je Selaković.

On je dodao da možda izgleda čudno, što se ovaj panel organizuje dve nedelje nakon Sretenja i dodaje da je cilj da se pokaže da Sretenje nije vredno samo jednog dana, već da treba da se organizuje više skupova i događaja.

„To je vrednost naše države, to je vrednost našega naroda i to je vrednost koju moramo da gajimo i da negujemo. Ove godine obeležili smo 220 godina od

Prvog srpskog ustanka, sledeće godine obeležićemo 190 godina od prvog srpskog ustava i hoćemo da ukažemo na to da proslavljati tako jednu veliku godišnjicu nije stvar jednog dana i jedne proslave. Ovakav događaj, ovakve panel diskusije i rasprave jesu naš doprinos osvetljavanju i rasvetljavanju samog Sretenja i njegovog značaja u čitavoj godini, u celoj godini u kojoj obeležavamo 220 godina“, istakao je Selaković.

Naučni savetnik Istorijskog instituta Beograd Aleksandar Rastović koji je govorio i na panelu podsetio je da srpska revolucija koja je izbila na Sretenje 1804. godine predstavlja jedan od najznačajnijih i najvažnijih događaja u istoriji srpskog naroda.

„Sa jedne strane označila borbu za sticanje slobode i oslobođenje od Turske, ali sa druge strane i tu mukotrpnu borbu za obnovu srpske državnosti koja je izgubljena u srednjem veku, a definitivno obnovljena na Berlinskom kongresu“, naglasio je on.

Rastović je rekao da je Sretenje značajno i po donošenju Ustava, prvog srpskog ustava, Sretenjskog ustava 1835. godine, čime su udareni temelji moderne srpske države, čije elemente, odnosno plodove danas uživamo.

Redovni profesor pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Dragutin Avramović rekao je da se Sretenjski ustav bar u teoriji često uzima kao prvi srpski ustav.

„To je početak utemeljivanja srpske državnosti i jedan dobar put ka nezavisnosti i ka punoj slobodi same srpske države koja je tada egzistirala u okviru Turske imperije. Tako da je ovo jedan vrlo važan događaj sa pravnog aspekta za utemeljivanje srpske ustavno- pravne tradicije“, rekao je on.

Direktor Instituta za političke studije u Beogradu Miša Stojadinović jedan od učesnika na panelu rekao je da Sretenje predstavlja jedan od najznačajnijih srpskih praznika.

„Donošenjem Sretenjskog ustava predstavljen je jedan od prvih koraka ka srpskoj državnosti. U tom smislu, kao sociolog, potrudiću se da pružim jedan širi kontekst, ne samo nastanka samog ustava, već i događaja koji su prethodili tom ustavu i onoga što je usledilo kasnije“, rekao je on.

Fondacija Za srpski narod i državu organizovala je panel „Prvi sretenjski susret“ na kom su prisustvovali i Vladimir Orlić, Maja Popović, Jelena Tanasković, Irena Vujović, Goran Vesić, Jorgovanka Tabaković, Maja Gojković, Dubravka Đedović Handanović, Dejan Tomašević, Željko Rebrača.

Vučić se izborio za interese Srbije: Iz deklaracije izbačene tačke koje su Kosovo predstavljale kao jednu od država učesnica Samita

Preuzmite android aplikaciju.