Српска православна црква данас прославља светог Трифуна, заштитника виноградара, усева и искрене љубави хришћана, који је страдао за хришћанску веру.
Свети Трифун се сматра и заштитником многих заната, а посебно га славе виноградари, док га својим заштитником сматрају и угоститељи.
Обичаји налажу да се на овај дан у винограду обавља посебан црквени обред и тиме обележи нова сезона и призове плодна година.
Према народном веровању, уколико на светог Трифуна пада киша или снег, година ће бити кишна и плодна, а уколико сија сунце, биће сушна.
Такође, постоји веровање да након 14. фебруара зима полако почиње да попушта – то Свети Трифун на свој празник пободе у земљу угарак и снег почне да се топи.
Светог Трифуна славе и многобројне породице као крсну славу и моле се њему да заштити поља од поплава, града и разних временских непогода.
Према предању, заштитник виноградара рођен је у селу Кампсади у Фригији, у сиромашној сељачкој кући. У детињству је чувао гуске, али је увек носио у себи благодат, јер је могао да исцељује болест код људи и домаћих животиња, и да из њих истерује зле духове.
Ћерка римског цара Гордијана једном се тешко разболела и потпуно изгубила концентрацију. Многи лекари покушали су да јој помогну, али нису успели. Тада је, према предању, зли дух проговорио из ње и рекао да га само Трифун може истерати, те су пред Гордијана довели многе људе из царства који су се звали тим именом.
Сви покушаји су били безуспешни до доласка младог Трифуна из Кампсаде, који је излечио девојку, а срећни цар га је обасуо многим даровима.
То богатство младић је на повратку разделио сиромасима и наставио да чува гуске и моли се Богу.
Међутим, његов мир није дуго трајао, јер када је на римски престо дошао цар Декије, почео је да мучи Трифуна, јер је одбијао да се одрекне Христа.
Цар Декија је на крају одлучио да Трифуна убију мачем, што се и догодило 14. фебруара 250. године.
Поводом Сретења, сутра синхронизовани ватромети у градовима Србије и Српске
Преузмите андроид апликацију.
