Председник Републике Српске Милорад Додик оценио је да ниједна држава нема право да интервенише у унутрашње или спољне послове неке друге државе, као и да су не само оружана интервенција већ и сваки други облик мешања или свака друга претња, уперени против личности, државе или против њених политичких, економских и културних елемената, супротна међународном праву.
„Ниједна држава не може да примени нити да подржи употребу мера економске, политичке или сваке друге природе како би присилила неку другу државу да јој се потчини у вршењу њених суверених права или да добије од ње користи било које врсте. Употреба силе у циљу лишавања народа њиховог националног идентитета представља кршење њихових неотуђивих права и принципа интервенције“, навео је Додик у ауторском тексту за лист „Политика“.
Додао је да Повеља УН не дели народне на мале и велике, нити државе на мале и велике као и да су једнакост и равноправност и поштовање суверености сваке државе општа начела међународног права.
„Ниједна држава (САД, Велика Британија, Немачка..) или група држава (ПИК и његов управни одбор као самозвано и самоизабрано тело самоизабраних земаља без основа у у Дејтонском споразуму) нема право да интервенише, непосредно или посредно (поједини западни амбасадори у Сарајеву, високи представник и ОХР, стране судије у Уставном суду БиХ, Тужилаштво и Суд БиХ као вануставно правосуђе, по муслиманском окупаторском правилу – кадија те тужи, кадија ти суди), из било ког разлога (због легитимних захтева Републике Српске за доследно поштовање Дејтонског споразума онако како је потписан; због непоштовања нелегалног и нелегитимног Кристијана Шмита и његових терористичких одлука)“, рекао је Додик.
Као разлоге је навео позивање на самосталност Републике Српске због кршења Дејтонског споразума од стране страних држава и њихових представника, што, према његовим речима, обичних – Марфија, што специјалних – Ескобара, О’Брајена, Пича, Зарацина, затим због сталног прегласавања српских судија у Уставном суду БиХ као и због селективне правде у суђењима за ратне злочине и ослобађање муслиманских команданата – Насера Орића и других, али и због прогона готово свих припадника Војске Републике Српске.
„Према томе, не само оружана интервенција већ и сваки други облик мешања или свака друга претња, уперени против личности (санкције Додику, Цвијановић, Стевандићу и другима; монтирани судски процеси на основу наметнутих закона Петрича, Ешдауна, Инцка, а поготово Кристијана Шмита), државе или против њених политичких, економских и културних елемената (рушење сајтова органа Републике Српске, заустављање пројеката и средстава по основу већ испуњених реформи и циљева ЕУ), супротни су међународном праву“, навео је Додик.
Додао је и да ниједна држава не може да примени нити да подржи употребу мера економске, политичке или сваке друге природе како би присилила неку другу државу да јој се потчини у вршењу њених суверених права или да добије од ње користи било које врсте.
„Употреба силе у циљу лишавања народа њиховог националног идентитета (забрана 9. јануара као Дана Републике, химне ‘Боже правде’ и грба Републике Српске’), представља кршење њихових неотуђивих права и принципа неинтервенције“, истакао је он.
Принцип број 5. из Декларације од 24. октобра 1970. године – о равноправности и самоопредјељењу народа, према његовим речима је разрада онога што пише у Повељи УН и међународним пактовима који су саставни део Устава БиХ.
„У Декларацији пише: ‘Сви народи имају право да одреде свој политички статус, потпуно слободни и без страног мешања, и да наставе свој привредни, друштвени и културни развој, а свака је држава (‘Босна и Херцеговина’, Србија, Хрватска, САД, Русија, Немачка, Британија итд.) дужна да поштује ово право сагласно одредбама Повеље“, навео је он.
Имајући у виду да, према речима Додика, подвргавање народа страном потчињавању (О’Брајену, Кристијану Шмиту, Мајклу Марфију, Јохану Сатлеру и другим сарајевским амбасадама) доминацији или експлоатацији, представља кршење поменутог начела, као и одрицање основних људских права (суђење по наметнутим одлукама странаца, а не по законима БиХ) и да је у супротности са Повељом УН.
„Сви народи имају право да одреде свој политички статус, потпуно слободни и без страног мијешања, и да наставе свој привредни, друштвени и културни развој, а свака је држава дужна да поштује ово право сагласно одредбама Повеље. Имајући у виду да подвргавање народа страном потчињавању, доминацији или експлоатацији, представља кршење овог начела, као и одрицање основних људских права и да је у супротности са Повељом УН“, додао је он.
Када је у питању самоопредјељење народа, Додик подсећа да у принципу број 5 пише да стварање суверене и независне државе, слободно удруживање или интеграција са неким независним државама или успостављање било ког другог политичког поретка који је један народ слободно одабрао, представља за тај народ начин његовог права на самоопредјељење.
„Свака је држава дужна да се уздржи од прибегавања свим принудним мерама којима би се народи, поменути у формулацији овог начела, лишавали свог права на самоопредељење, слободе и независности. Када делују против и супротстављају се таквим принудним мерама у вршењу свог права на самоопредељење, ови су народи овлашћени да траже и примају помоћ, сагласно са циљевима и принципима Повеље Уједињених нација“, закључио је он.
Vučić: Kurtijev glavni i konačni cilj da protera sve Srbe sa KiM
Преузмите андроид апликацију.
