Гувернер Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић изјавила је да је одлука привремених приштинских институција на Косову и Метохији да укину употребу динара предузета са намером погоршања свеукупног положаја српског становништва и отежавања елементарних услова за њихов живот и рад на КИМ.
Она је у интервјуу за данашње Новости рекла да се ту ради о дискриминаторским и противправним мерама којима се насилно мења пракса обављања платног промета за лица чији су извори прихода и пословања у динарима, а која је успостављена и функционише више од 20 година и како је нагласила, не постоје било какве објективне потребе за изменом те досадашње добре праксе.
„Због тога је те једностране мере неопходно без одлагања ставити ван снаге, јер ће њихова примена несумњиво водити ескалацији проблема на КИМ и додатним притисцима на већ угрожено српско становништво“, истакла је Табаковић.
Навела је да ће НБС у сарадњи са осталим државним институцијама наставити да предузима све што је у њеној моћи да заштити интересе грађана Србије који живе у јужној покрајини и спречи последице које примена ове одлуке може имати на њихов опстанак.
„Привремене приштинске институције ни у ком случају нису овлашћене да прокламују евро, нити било коју страну валуту, једином дозвољеном валутом, нити евро може да представља легално средство плаћања на КИМ“, нагласила је она.
Када је реч о предлозима да Србија средства грађанима дозначи у еврима, она је указала да су ти предлози покушај да се односи Београда и Приштине представе као наводно односи између два државна субјекта, уместо као односи централних и привремених институција аутономне покрајине Србије.
„Треба имати у виду и да обављање платног промета у еврима, уплата зарада, пензија, социјалних давања из буџета Србије, на рачуне институција на КИМ које нису лиценциране и под наџором НБС значи одустајање од могућности обављања платног промета у динарима на територији КИМ, онемогућава контролу Србије над коришћењем тих средстава и даје непосредан приступ привременим институцијама тим средствима, као и могућност да их у сваком тренутку блокирају, замрзну или злоупотребе“, објаснила је Табаковић.
Указала је да се из свих тих разлога питање финасирања српске заједнице и свих грађана и субјеката који своје приходе остварују у динарима може искључиво решавати уз инсистирање на политичком формату разговора, у оквиру дијалога на постојећем нивоу.
Гувернерка је навела и да је релативна стабилност курса динара према евру заштитни знак НБС у последњих 12 година.
„Од када сам дошла на чело НБС најважније ми је било да повратим поверење у нашу валуту и динар је од 6. августа 2012. до данас према евру номинално ојачао за један одсто. У деценији пре тога од 2002. све до 6. августа 2012. изгубио је половину своје вредности упркос томе што је НБС тада трошила преко 13 милиона евра за његову одбрану. Током последњих 12 година не само да смо остварили стабилност, већ смо успели да интервенцијама повећамо девизне резерве за готово осам милијарди евра и тиме смо тај стуб стабилности наших финансија довели до рекордног нивоа од 25 милијарди евра“, рекла је она.
Одговаракући на питање могу ли повећања плата испратити инфлацију, Табаковић је нагласила да је инфлација у Србији увезена.
„Чинили смо све да заштитимо стандард становништва, али и да не угрозимо привредни раст и резултати нам дају за право, јер је БДП у другој половини прошле године знатно убрзао раст који је на нивоу 2023. износио 2,5 одсто, док је инфлација од априла на стабилној опадајућој путањи и преполовљена је као што смо и пројектовали“, рекла је гувернерка.
Она је најавила и да се повратак инфлације у границе циља од три плус минус 1,5 одсто очекује средином године, наглашавајући да при томе плате расту брже од инфлације, остварују реалан раст и заједно са растом запослености утичу на побољшање животног стандарда.
Гувернерка је додала и да би Србија већ имала инвестициони рејтинг да није било додатних шокова из међународног окружења, а пре свега енергетске кризе у Европи.
„Кредитни рејтинг Србије и током пандемије и вишедимензиониране кризе у последње три године очуван је на корак од инвестиционог, док је у многим земљама дошло до његовог снижења. Стабилни изгледи за даље повећање кредитног рејтинга у Србији задржани су захваљујући знатном повећању отпорности земље која је резултат одговорног вођења економске политике, задржаним повољним изгледима привредног раста, приливу страних директних инвестиција, кредитној монетарној политици и ојачаним девизним резервама, али и уређеним јавним финансијама и успеху у спровођењу структурних реформи“, рекла је она.
Табаковић је нагласила и да је повећање златних резерви које се чувају у трезорима у Србији важан део укупног јачања стабилности домаћег финансијског система, наводећи податак да су на крају јануара ове године златне резерве износиле рекордне 40,2 тоне противвредности 2,45 милијарди евра.
Оња је подсетила и да је НБС први пут куповала злато у иностранству крајем 2019. године и то девет тона, а затим крајем 2020. године три тоне, додајући да у последњих више од десет година Србија купује злато из домаће производње и да ће се то наставити.
Petković: Srbija će tražiti vanredno zasedanje SB UN, sutra otpočinje proceduru
Преузмите андроид апликацију.
