Лазар Д. Дунђерски био је један од првих новосадских архитеката, који су праву модерну архитектуру донели у Нови Сад.
Током треће деценије 20. века Дунђерски је пројектовао два велика градска објекта, три зграде Фабрике серума на Руменачком путу, зграду Продуктивне берзе (данас Галерија Матице српске), као и приватне куће, виле и летњиковце.
Последњи објекат који Лазар Д. Дунђерски пред сам Други светски рат гради, био је Ловачки дом подигнут 1939. године, а и дана се налази у Улици Јована Ђорђевића 4 у Новом Саду.
Стамбено пословна зграда Савеза Ловачких удружења Дунавске бановине био је највећи стамбено пословни објекат који је Дунђерски подигао у Новом Саду, а како ће се касни показати и последњи.
Три идентично замишљене етаже, са по две простране стамбене јединице, главне су одлике стамбеног дела грађевине. У приземљу, у дубини је велика свечана сала, испод које су помоћне просторије за огрев и гаража.
Приземље са више соба и великом салом служило је за окупљање и активности чланова Савеза ловачких удружења. Осим тога, у згради се налазио и локал намењен за продају ловачког прибора.
На спратовма су се налазила по два пространа и комфорна стана, намењена за издавање, како би се допунили приходи удружења.
На главној фасади налази се рељеф, постављен непосредно пре завршетка градње, а на којем је представљен јелен, израђен од вештачког камена.
У току градње дошло је до мање измене пројекта. Наиме, мотив са окулусом на површини назидка прве вертикале на левој страни замењен је са три уска, правугаона и вертикално постављена кровна отвора, над другом и четвртом вертикалом, уместо првобтно планирана четири таванска прозора, изведена су два.
Објекат је изграђен у масивном блоку, на парцели поред зграде Југословенског дневника, коју је пројектовао Ђорђе Табаковић.
Преузмите андроид апликацију.
