Када југоносталгичари евоцирају успомене на нека прошла времена и државу која више не постоји, једна од незаобилазних тема је свакако и прича о чувеном (најчешће) црвеном киоску, званичног назива К67.
Киоск К67 дело је словеначког индустријског дизајнера и архитекте Саше Махтига и представља једно од најпрепознатљивијих обележја бивше СФР Југославије.
Махтиг је добио идеју да формулише киоск након што је случајно чуо разговор током презентације свог првог независног пројекта.
Модуларна структура је замишљена 1966. године као савремена реакција на постојеће стање у урбаном пејзажу. Јединица је представљала универзално, а истовремено и врхунско решење у дизајну и употребљивости.
Киоск је патентиран већ следеће године, а прототип у пуној величини представљен је 1969. године. Беспрекоран дизајн Киоска К67 препознат је скоро одмах.
Након што је комплетиран прототип у пуној величини 1969. године, јединица је представљена у часопису „Design“, што је навело Емилија Амбаса, тада кустоса дизајна МоМА (Музеја модерне уметности, Њујорк, САД), да га набави 1970. године.
Pogledajte ovu objavu na Instagramu.
Киоск К67 је исте године уврштен у збирку Музеја, у изложбу која укључује и друге дизајнерске објекте који су и данас карактеристични за свакодневни живот европских градова.
Међутим, за овај догађај везана је и једна анегдота. Наиме, Махтиг је за ту прилику отпутовао у САД, а када се тамо обрео, остао је шокиран сусревши се са својим делом на улици, уместо у галеријском простору.
Испоставило се да је конструкција киоска била превише масивна да би могла да уђе у зграду музеја, па је из тог разлога изложена на улици. Читав догађај је навео Махтига да редизајнира и усаврши своје дело.
Тако је настала друга генерација киоска К67, веома познатог по својим бесконачним комбинаторним квалитетима.
Фото: Wikimediacommons/Milan Suvajac
Иако је киоск најпрепознатљивији по својој „јарко црвеној”, киосци су се појавили и у другим бојама, попут жуте, зелене, беле, наранџасте.
Између 1967. године и распада бивше државе почетком деведесетих, произведено је 7.500 јединица користећи нове индустријске материјале и могућности. Киоск је био израђен од полиуретана, плексигласа и полиестера.
Сам дизајн је одговарао новим потребама модернизованог друштва, а могућност трансформације јединице спрам потреба, из новинског киоска у ски лифт, малопродајну радњу или штанд брзе хране, нероватна.
Pogledajte ovu objavu na Instagramu.
Пластична коцка К67, у свим својим варијацијама, величини и боји, осим што се налазила широм тадашње СФР Југославије, продавала се и извозила у земље попут Немачке, Пољске и Русије, а стигла је чак и до Јапана, Кеније, Ирака и Новог Зеланда.
Киоск К67 је био симбол социјалистичке Југославије, снажно шаљући поруку модернизације, урбанизације и успона економије, правцу каквом је држава тежила – комунизму на Југословенски начин.
Такав модеран индустријски дизајн ишао је насупрот свих социјалистичких догми и нашироко примењеног соцреалистичког стила, какав је нашироко био заступљен у осталим комунистичким земљама.
Соцреализам је настао као доктрина према којој уметност треба да шири и јача идеје социјализма и комунизма. Тај сувопарни и ни мало маштовит стил је као основне теме имао индустријалазацију и неговање култа личности.
Отуда је киоск ознаке К67, као спој врло допадљиве форме и неприкосновене функционалности, редак примерак авангардне естетике и дизајна, ишао далеко испред свог времена.
А до које мере је киоск К67 ишао испред свог времена, можда најбоље говори податак да су његов дизајн и функционалност нашли употребну вредност и у савременом свету, па се и даље користе, изнова и изнова налазећи нове начине примене.
Pogledajte ovu objavu na Instagramu.
Не само да се постојеће јединице обнављају, већ су и поједини ентузијасти поново почели да их проиводе. Мало је рећи да је киоск К67 стекао велики број симпатија широм света, али и код нас, па су настале бројни групе и пројекти везани за њега.
Crveni soliter u Novom Sadu, jedan od najprepoznatljivih orjentira grada (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
