Валенсија, трећи по величини град у Шпанији, одише јединственим шармом и лепотом, те као да не брине много што се налази у сенци Барселоне и Мадрида. Овај медитерански град, у исто време миран а и забаван, високо се рангира када се ради о условима за живот, чему доприноси његова богата култура, узбудљива гастрономска сцена као и невероватне зелене површине и плаже.
У Валенсији се живот великим делом одвија на реци Турији, са тим што та река – више не постоји, макар не у граду. Наиме, да би се град заштитио од учесталих поплава, река је делом исушена, а њен ток преусмерен.
Пресудни догађај за овај иновативни инжењерски подухват била је велика поплава 1957. године која је граду нанела огромне штете. Како би се спречиле будуће катастрофе, корито је претворено у бујни зелени и сунчани парк који се протеже кроз цело срце града. Такозвани Jardín del Turia, постао је омиљено место за шетње, бициклизам и рекреацију, а ту се налази и неколико значајних градских атракција.
На самом улазу у парк доминирају импресивни архитектонски подухвати – Ciudad de las Artes y las Ciencias, ремек-дело локалног а светски познатог архитекте Сантјага Калатраве. Овај комплекс футуристичких грађевина подигунутих уз воду, укључује биоскопе, планетаријум, оперу и позориште, те шеталиште са вртом и видиковцима.
Валенсија се поноси и бројним другим значајним грађевинама, од којих се истиче градска катедрала. Саграђена је на месту некадашње џамије, а зидана је вековима, што је довело до тога да се током изградње помешају различити стилови како се мода у архитектури мењала.
Ипак, већином је готичког стила, са неокласичним бочним капелама. Красе је музеј, богати италијанске фреске изнад олтара, пар Гојиних дела у капели као и, тврди се, сам Свети Грал из којег је Христ пио током Последње вечере.
Још један разлог за посету катедрали је могућност пењања на њен звоник, Ел Мигуелете. До горе води 207 спиралних степеница, а поглед на град је фанстастичан.
Незаобилазно место је и стара градска капија из 14. века, Torres de Serranos, која сведочи о историјском наслеђу града као места борбе и одбране. Две хиљаде година дуга историја града прошарана најразличитијим утицајима што се и данас лако примећује.
Основали су је Римљани, 138. година пре Христа, дали јој има Валентиа (“храбра”), и оставили јој археолошке тековине које се и данас могу обићи. Нешто касније у град су стигли Маври, освојили га и задржали се неометано у њему преко пет векова. Од Валенсије су створили пољопривредни и индустријски центар, а у том периоду развили су се и индустрија керамике, стакларски рад и индустрије коже.
Мрежа система за наводњавање, коју су први инсталирали Римљани, проширена је и усавршена до савршенства. Проспреритет се наставио када су почетком 13. века хришћани коначно преузели град. Данас Валенсија представља прелепи мозаик своје бурне историје, који је додатно зачињен модерном архитектуром и урбаним иновацијама.
Срце града је његово старо језгро – Cuitat Vella. Осим свих знаменитости, UNESCO баштине, једна од најлепших ствари која се може радити у граду је лутање малим кривудавим улицама, којих у старом граду има на стотине. Већина њих су “оивичене” високим зграма који обезбеђују више него неопходан хлад у летњим данима.
Мало се градова може такмичити са Валенсијом када се ради о вештини спајања прастарог и модерног у свом старом граду, тако да се модернизација дозволи, али не по цену губљења идентитета. Валенсија је у исто време посебна на оба своја лица. Модерна уметничка сцена оживљава у четврти Russafa, где галерије, радионице и кафићи доприносе аутентичној атмосфери креативности.
Валенсија је и рај за љубитеље плаже, са својим дугачким приобалним појасом на обали Средоземног мора. Плажа Малвароса нуди савршен одмор од градске вреве, уз широку пешчану обалу, шеталиште и разноврсне ресторане који послужују локалне ђаконије. Један од најпознатијих локалних специјалитета је, наравно, паеља.
Валенсија се сматра родном кућом овог традиционалног шпанског јела, а локални ресторани нуде бројне варијације овог укусног рижота са свежим морским плодовима или сочним комадима пилетине и зечетине.
Одлична опција за укусан оброк је и затворена пијаца “Mercado central”. Изграђена у модернистичком стилу 1928. године, представља праву рапсодију мириса, покрета и боја. Штандови са плодовима мора нуде најразноврсније главоножаца те бројне врсте рибе, док тезге са месом пуцају под тежином кобасица и гигантских одрезака. Воће и поврће је задужено за шаренило, произведено је локално и квалитет је загарантован. Ова пијаца је идеално место за презалогајити пар тапаса уз вино.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.