Ултра десничар, масовни убица Андерс Брејвик (44), који је 2011. године убио 77 особа у масовној пуцњави на норвешком острву Утоја, намерава да данас од суда у Норвешкој затражи да му укине изолацију, али и да тужи ту државу јер је наводно ограничила његову комуникацију са спољним светом.
Брејвик је 2011. године у Ослу најпре убио осам људи аутомобилом, а затим је убио још 69, углавном тинејџера, у омладинском кампу Лабуристичке партије на острву Утоја и то се сматра најгорим злочином почињеним у Норвешкој.
Брејвик се налази у високо обезбеђеном затвору Рингерике, 70 километара северозападно од Осла, а простор који он користи поседује просторију за обуку, кухињу, ТВ салу и купатило, дозвољено му је да држи три папагаја као кућне љубимце и који слободно лете у том подручју, преноси Ројтерс позивајући се на локалну агенцију.
Брејвиков адвокат рекао је да је више од деценије у изолацији „без значајне интеракције“ имало разарајуће последице по његовог клијента и додао да је Брејвик самоубилачки настројен и да је зависан од лека за депресију Прозак који користи да би преживео затворске дане.
Адвокати који зступају Министарство правде кажу да Брејвик мора да буде одвојен од остатка затворске популације због сталне безбедносне претње коју он представља, као и да је његова изолација „релативна“ с обзиром да има контакте са чуварима, свештеником, здравственим радницима и донедавно, спољним волонтером кога Брејвик више не жели да види.
Такође Брејвик виђа два затвореника по сат времена сваке друге недеље.
Како тврде адвокати контрола над Брејвиковим контактима са спољним светом оправдана је ризиком који ће инспирисати друге да почине насилна дела.
Конкретно, то се односи на контакте са крајње десничарским круговима, укључујући људе који желе да успоставе контакт са Брејвиком као резултат терористичких аката 22. јула 2011. године, навели су адвокати и као пример навели Брентона Таранта, који је инспирисан Брејвиковим злочином убио 51 особу у две џамије у Крајстчерчу на Новом Зеланду 2019. године.
Брејвик је осуђен на 21 годину затвора, што је најдужа казна коју норвешки суд може да изрекне и која може да се продужи све док се сматра да представља претњу по друштво.
Он је 2016. године тужио Норвешку тврдећи да крши Европску конвенцију о људским правима, укључујући делове у којима се каже да нико не треба да буде подвргнут „мучењу или нехуманом или понижавајућем поступању или кажњавању“.
Прво је добио случај, али је то поништено у жалбеном поступку годину дана касније.
Данашње рочиште биће одржано у фискултурној сали затвора, смештеној на обали језера Тирифјорден, где се налази острво Утоја, без пороте, а пресуда ће бити донета наредних недеља.
Преузмите андроид апликацију.
