Хипертиреоза је болест штитне жлезде код које долази до претеране производње и лучења хормона Т4 и Т3.
Узрок хипертиреозе је, слично као и код хипотиреозе, аутоимуна болест штитне жлезде код које, због још увек неразјашњених разлога, долази до стварања антитела на рецепторе за TSH у штитној жлезди (Thyroid receptor autoantibody, TRA) који везивањем на сам рецептор доводе до неконтролисане стимулације ћелија штитњаче (тиреоцита) које су у хиперстимулисаном стању способне да синтетишу и луче велику количину хормона.
Шта би вам лекар у четири ока рекао о Хашимото тиреоидитису?
Симптоми хипертиреозе
Хипертиреоза се чешће јавља у доби од 20 до 50 година, а из још увек нејасних разлога се око 7 пута чешће јавља код жена.
Хипертиреозу карактерише повишена вредност хормона штитне жлезде, што готово без изузетка води до симптома хиперметаболизма, што подразумева убрзан рад срца, анксиозност, тремор, несаницу, губитак телесне тежине, убрзану пробаву, убрзане циклусе код жена генеративне доби, а парадоксално, може довести и до умора, највероватније због исцрпљивања енергетских резерви организма.
С обзиром на све наведене симптоме, пацијентима у већини случајева врло брзо постаје изразито тешко да обављају свакодневне активности. Такође, хипертиреоза врло често долази с егзофталмусом, избочењем очне јабучице. Егзофталмус се јавља због хипертрофије мишића и масног ткива које се налази иза очне јабучице, а код хипертиреозе је изазвано истим антителима која изазивају и саму хипертиреозу.
У прошлости, пре него што су нам биле доступне методе одређивања нивоа хормона штитне жлезде у серуму, било је изразито тешко правилно дијагностификовати и лечити хипертиреозу. У данашње време дијагностика хипертиреозе је знатно једноставнија због добре доступности биомедицинских анализа, тј. одређивања серумске вредности хормона штитне жлезде (F)Т3, (F)Т4, TSH .
Већ и одређивање вредности TSH у серуму је довољна за постављање сумње на хипертиреозу, с обзиром на то да код хипертиреозе вредност TSH пада на нулу, али се у том случају претрага свакако мора допунити и одређивањем нивоа хормона штитне жлезе, да се одреди ниво дисфункције.
Кључна претрага у дијагностици, која даје коначан одговор ради ли се о хипертиреози или о неком другом стању које доводи до пораста нивоа хормона штитне жезде јесте сцинтиграфија. Сцинтиграфија је, са историјског гледишта била прва, а дуго времена и једина дијагностичка метода за осликавање штитне жлезде.
Појавом ултразвука који је знатно прецизнији у осликавању структуре штитне жлезде, сцинтиграфија је последњих тридесетак година задржала део значаја, као једина сликовна метода која може са сигурношћу верификовати узрок појачаног рада жлезде.
Како изгледа лечење?
Лечење хипертиреозе се готово увек започиње лековима које називамо тиреостатици, који блокирају ензиме који уграђују јод у хормоне штитне жлезде. На тај начин лекови имају двоструки учинак, снижавају производњу и лучење хормона, што има непосредан терапијски учинак, док успоравајући унос јода у штитњачу највероватније на индиректан начин смањује упалу, која уопште и генерише саму болест.
На такав начин се код велике већине правилно одређеном медикаментозном терапијом хипертиреоза може и излечити. Ипак, код лечења хипертиреозе је изразито важно релативно често контролисати ниво хормона штитне жлезде и прецизно одређивати дозу тиреостатика, на неки начин чак и предвиђати ток болести у будућности.
Хипертиреоза је изразито непредвидива болест и једино се на такав начин може квалитетно лечити пацијент. Уколико се пацијенту чак и мало дуже настави прописивати пуна доза тиреостатика, врло често се деси да се функција штитњаче у потпуности блокира и да болесник заврши у тешкој, лековима изазваној, хипотиреози.
Циљ лечења је довести функцију штитњаче у нормалу, постепено снижавајући дозу лека, чиме се у великој већини случајева може у потпуности излечити болест.
Преузмите андроид апликацију.
