Реални раст бруто производа од 2,5 одсто, колико је према процени Републичког завода за статистику остварено у Србији ове године, у складу је са пројекцијом Народне банке Србије (НБС), објавила је централна банка и навела да је раст активности остварен у свим производним и услужним секторима.
Физички обим индустријске производње повећан је за 2,4 одсто захваљујући снажном опоравку сектора енергетике, који је повећао производњу за 12,5 одсто а раст производње од по 0,5 одсто забележен је и у рударству и у прерађивачкој индустрији, која је показала отпорност у условима успоравања екстерне тражње.
Када је реч о осталим производним секторима привреде, пољопривредна производња је повећана за 9,0 одсто, а слична динамика раста забележена је и у грађевинарству, где је реални раст вредности изведених радова износио 8,9 одсто захваљујући пре свега интензивирању реализације инфраструктурних пројеката.
Овај раст је утицао и на то да укупне фиксне инвестиције реално порасту за 3,5 одсто, чему је допринео и висок прилив страних директних инвестиција, који би и у 2023. требало да се креће око рекордног нивоа из 2022. године.
У оквиру услужних сектора забележен је раст активности, на шта указују реални раст промета у угоститељству од 8,8 одсто, физичког обима саобраћаја од 21,3 одсто и броја ноћења туриста од 1,9 одсто, који су надмашили реално смањење промета у трговини на мало од 1,8 одсто.
Повољна кретања су настављена и на тржишту рада, где је забележен даљи раст запослености, смањење незапослености и раст зарада.
Просечна зарада је на нивоу године номинално повећана за 15,0 одсто, док је њен реални раст био око нивоа реалног раста бруто домаћег производа и износио је 2,6 осто, што потврђује да је очувана куповна моћ становништва.
Током 2023. године стопа незапослености у просеку се кретала око нивоа из претходне године, а у трећем тромесечју, према подацима из Анкете о радној снази, износила је 9,0 одсто, док је у истом периоду стопа запослености износила 50,7 одсто.
Просечна годишња инфлација у 2023. износила је 12,1 одсто, при чему је међугодишња инфлација у децембру износила 7,6 одсто, што је двоструко ниже него на крају 2022. године.
Међугодишња инфлација се од другог тромесечја налази на опадајућој путањи, што је, оцењују из Народне банке било у складу са пројекцијом НБС и наводе да су смањењу инфлације допринеле мере монетарне политике, попуштање глобалних трошковних притисака, смањена увозна инфлација и добра пољопривредна сезона.
Што се тиче базне инфлације, она је током целе године била знатно нижа од укупне инфлације, захваљујући, између осталог, и дугогодишњој релативној стабилности девизног курса.
У оквиру спољнотрговинских кретања, робни извоз изражен у еврима требало би да реално порасте за 4,0 одсто, уз очувану секторску и географску распрострањеност, у чијој се основи налази прилив страних директних инвестиција, што представља добар резултат с обзиром на успоравање привредног раста у зони евра, која је наш најзначајнији трговински партнер.
С друге стране, истичу из НБС, увоз робе изражен у еврима требало би да буде нижи за 6,0 одсто, највише због смањеног увоза енергената, и то пре свега смањења увозних цена са рекордних нивоа забележених током прошле године.
Srbija u 2023. sačuvala ekonomsku stabilnost, pobedila u kandidaturi za Expo 2027
Преузмите андроид апликацију.
