Један од познатијих Срба из периода 18. века, који је остао упамћен у Новом Саду, али и другим градовима широм Србије, је свакако Ђорђе Натошевић.
Ђорђе Натошевић био је по струци лекар, али и педагог, просветни радник, хуманиста и писац који је живео и радио у Новом Саду.
Ђорђе Натошевић и Нови Сад
Ђорђе Наташовић је рођен 19. јула 1821. године у Сланкамену. Свој пут започео је образовањем у Сремским Карловцима, затим наставио у Пешти и Бечу. Баш као сви угледни Срби тог времена, Ђорђе се залагао за бољитак Срба и њиховог свакодневног живота.
Лекар по струци, хуманост је показао више пута, а посебно током револуције у Мађарској, када је помогао бројним рањеним Србима.
У тридесетој години свога живота одлучио да се скраси у Новом Саду. Три године је држао лекарску ординацију, а потом је постао управник најстарије новосадске гимназије.
Посебно се познавало њеогово умеће са људима, од лекарске праксе па до просветитељске, Натошевић је широм земље био признат као одличан руководилац и човек.
1857. добио је на задатак да управља свим српским школама у Војводини, а 1869. године је постао и управитељ спрских основних школа.
Био је у Министарству просвете две године. Био је неколико година посланик и члан Српско-народног сабора, председник Матице српске, школски референт основних и других виших народних завода у Митрополији карловачкој…
Поред свог богатог лекарског и просветитељског деловања, понајвише у Новом Саду, али и околини, Ђорђе Натошевић је упамћен као велика личност чији су доприноси немерљиви.
Поред свог живота у Српској Атини, брачне заједнице у којој је био са ћерком једног од градоначелника Новог Сада – Григорија Јовшића, Натошевић је постхумно везан за Нови Сад јер је сахрањен на Успенском гробљу у Новом Саду.
Залагања Ђорђа Натошевића
Залагања Ђорђа Натошевића су заиста велика, његово првасходно деловање као лекара, било је изражено у хуманом односу према људима, а посебно њиховој егзистенцији. Као лекар, са посебном етиком односио се према младим људима и образовању које су могли стећи, а у касније током рада, у управљању образованим институцијама, инцирао је оснивање бројних школа, од Новог Сада, Сомбора, Панчева, па све до градова који данас спадају под територију Славоније и централне Хрватске.
Натошевићу се приписује и увођење гимнастике као предмета у школство 1853. године.
Циљ гимнастике, према овом великом српском хуманисти, требало је да подстакне боље физичко здравље ученика.
Натошевићу се приписује и васпитна улога, с обзиром да је током своје богате каријере стекао увид и знање у педагошку делатност.
Ширење васпитних и педагошких идеја, поред управљања школама, било је и у његовом књижевном опусу. Наиме, Натошевић је заслужан за покретање првог педагошког часописа, али и према предању за објављивање песама легендарног српског дечијег песника Јована Јовановића Змаја.
Натошевић је својевремено и написао буквар за прваке, бројне приручнике за учитеље, које су користили не само српски просветари, већ и аустријски.
Учестало се залагао за спрске институције, поред Матице, и за прву српску учитељску школу.
Држао је часове певања за децу, увео је један облик музичког васпитања у школство, издавао кратке радове на тему школства и борио се за новчана средства којим би се будући српски академици школовали.
Данас због свих Натошевићевих заслуга, у Новом Саду основна школа, у самом срцу града, носи његово име, као и библиотека и средња школа у Инђији, основна школа у Новом Сланкамену, итд.
Преузмите андроид апликацију.