Пренатрпан брод, ледена морска вода и три совјетска торпеда, главни су кривци за највећу поморску несрећу у историји. Иако можда ова трагедија није најпознатија, свакако је највећа, јер је у хладним водама Балтичког мора страдало 9.400 људи…
Ова незапамћена трагедија, потом је добила назив „Ледени пакао на Балтику“. Прича о највећој поморској несрећи почиње 8 година пре него што се десила, када је њен актер, немачки брод Вилхајлм Густлоф, поринут 1937. године.
Вилхајлм Густлоф у погон је пуштен 1937. године као путнички брод намењен нацистичкој организацији „Крафт дурч Фреуде“. Уместо имена Адолфа Хитлера, како је првобитно планирано, брод је на крају понео име председника швајцарског огранка нацистичке партије. Била је то Хитлерова одлука коју је донео на Густлофовој сахрани.
На броду су се за нацистичку елиту одржавали бројни концерти и културни догађаји, али и путовања на годишње одморе на Медитерану. Крајњи циљ брода заправо је било побољшање слике о Трећем Рајху у очима Европе и света.
Брод је био импресиван и грађен је да буде луксузно пловило. Његова дужина била је 208 метара, док је ширина износила 24 метра. Његова каријера путничког и туристичког брода била је кратког века. Тачније 1939. године, њега преузима немачка морнарица која га претвара у брод болницу. Прву примену у немачкој ратној морнарици имао је приликом напада Немачке на Пољску.
Брод је потом служио као „пловећа касарна„ за прихват војника. Своју задњу примену и задатак доживео је у јануару 1945. кад се нашао у улози брода за евакуацију. На своју последњу пловидбу „Вилхајлм Густлоф“ је испловио 30. јануара 1945. године. Нацистичке власти започеле су операцију „Ханибал“, чији циљ је био евакуација војника и цивила пред напредовањем Црвене армије. Тада се у окружењу совјетских армија нашла Пруска, а једини начин за бекство на немачку територију био је преко Балтика…
Катастрофа епских размера
Тог кобног дана на брод су се укрцали немачки војници, рањеници, цивили и велики број деце. Процене говоре да се на броду на његовом задњем путовању, нашло више од 10.500 људи, од чега су половина били деца. Капетан брода, није желео да ризикује у водама ближе обали, због страха од мина и совјетских авиона, већ се одлучио да се отисне даље на пучину.
Немци су на броду држали ПВО топове и дубинске мине против подморница. Међутим, ништа од оружја није радило због екстремно ниске температуре од -18 степени. Вилхајлм Густлоф, убрзо је уочила совјетска подморница С-13, чији капетан Александер Маринеско, се одлучио да прати брод два сата.
Три совјетска торпеда погађају брод, који тоне за пола сата. Они који нису страдали од експлозија, ускоро су умрли у леденој води услед хипотермије. Број жртава досегнуо је неслућене размере – 9.400 људи је настрадало у леденим водама Балтика. На броду су страдала и скоро сва деца, њих око 5.000.
Трагедија у којој није прекршен ратни закон
Иако је у трагедији настрадао огроман број цивила, ратни закон у овом случају није прекршен. Наиме Немци су на броду држали тешко наоружање, средства за поморску и противподморничку борбу, па су тако брод учинили легитимном метом. Противно правилима рата, Немци су на војном броду превозили цивиле и тако запечатили њихову судбину.
Баксузна совјетска поднорница С-13?
Совјетска подморница носила је злокобан број 13 у свом имену. Поред потапања брода Вилхајлм Густлофа, иста подморница је три месеца касније потопила још један брод – Генерал фон Стеубен, на којем је страдало око 3.000 људи.
Совјетским властима није се свидела „лоша репутација“ ове подморнице. Оба случаја су заташкана, како им доскорашњи савезници са Запада не би приговарали за смрт великог броја цивила. Капетан подморнице С-13, Александер Маринеско, проглашен је за алкохоличара и ускраћени су му ордење и одликовања, иако је подморница учествовала у многим „акцијама“ против нацистичких пловила.
Без обзира на којој страни били, обични људи увек извуку дебљи крај и постану део црне статистике.
Si Đinping doputovao u San Francisko, sastaje se sa Bajdenom
Преузмите андроид апликацију.
