Економски раст Србије ће убрзати, са 2,0 одсто ове године, на 3,0 одсто у 2024. години и на 3,8 одсто у 2025. години, наводи се у новом, данас објављеном Редовном економском извештају Светске банке (СБ).
У извештају се истиче да ће цео регион Западног Балкана, након успоравања ове године, забележити умерено убрзање економског раста на 3,0 одсто следеће године и на 3,5 одсто у 2025. години, у условима опоравка у Европској унији која је главни трговински партнер овог региона.
СБ наводи да нижа инфлација у региону треба да допринесе расту расположивог дохотка и пружи подршку потрошњи.
„Упркос вишеструким шоковима, земље Западног Балкана успеле су да забележе раст, отворе нова радна места и смање степен сиромаштва, што указује на снажне основне економске показатеље овог региона“, рекла је директорка Светске банке за Западни Балкан Шаоћинг Ју.
Према њеним речима, Западни Балкан и даље напредује у сустизању развијенијих економија Западне Европе, али неједнаком брзином, што захтева циљане реформе којима би се економски опоравак консолидовао и прерастао у одрживи раст.
Просечна стопа запослености у региону Западног Балкана је ове године достигла нову историјски највишу вредност од скоро 48 одсто, а од средине 2022. до средине 2023. године је отворено 103.000 нових радних места.
Упркос недавним помацима, учешће у родној снази је још ниско, што, уз дубок родни јаз, отежава смањење сиромаштва, а привредници се и даље жале на недостатак радне снаге.
У извештају СБ се истиче да је неопходно повећати улагања у повећање отпорности на елементарне непогоде, између осталог и у пољопривреди.
„Ако заштите пољопривреду од природних ризика и учине је отпорнијом, економије Западног Балкана могле би да наставе да повећавају продуктивност пољопривреде упркос неповољном утицају климатских промена“, изјавила је виша економисткиња Светске банке и један од аутора извештаја, Наташа Рово.
Преузмите андроид апликацију.
