Док израелско-палестински конфликт траје, на хиљаде фотографија и видеа се појавило на друштвеним мрежама. Фотографије уплакане деце, повређене и у оним екстремним случајевима- мртве, све се више шире.
Раније студије су показале да је заустављање прилива узнемирујућих вести помогло испитаницима да се изборе са осећањем анксиозности и депресије, док гледање вести или садржаја на друштвеним мрежама непосредно пре одласка на спавање може повећати ниво стреса.
Према речима др Драгана Жуљевића, клиничког психолога и ванредног професора са Факултета за правне и пословне студије “др Лазар Вркатића” у Новом Саду, људском роду је изложеност ратним сценама и информацијама шкодљива, поготово када се тичу њих, али и других људи.
„Свако од нас има урођен капацитет за саосећајност и то нам буди некакве емоционалне капацитете који су можда вишак у садашњем тренутку, а логично се јаве када се изложите таквим садржајима. Оно што је посебно важно људима са наших простора, већина нас је била изложена некаквим сценама који су се тицали далеко ближег окружења у односу на Палестину и Израел, чак смо и познавали неке људе из ратом захваћених простора, били смо у контакту с њима, закључно са тим да су неки чланови наше породице, па и ми сами, били изложени томе. Што смо више били изложени, понављање таквих озбиљних ратних дејстава, са штетом на цивилно становништво, има јачи капацитет да нас потресе и врати у нека времена која су срећом иза нас. Код људи који су трауматизовани, а у међувремену нису радили на томе, може ово довести до доста озбиљних варијација у менталном здрављу, стање им се може погоршати.“
Медији нас бомбардују, подижу општу узнемиреност
Клинички психолог истиче да је у реду осећати грижу савести, али се поставља важно питање: „Зашто бисте то радили?“
„Уколико заиста не можемо ни на који начин да помогнемо, то искрено мислим, а и струка саветује, било би добро да се изолујете или смањите изложеност таквим садржајима. Само ће вам створити осећај гриже савести, беса, беспомоћности, фрустрације, бићете тужни, а уствари нећете моћи ништа са тиме да урадите. Свако осећање покреће нас на некакву активност да урадимо нешто са поводом који је узроковао и потакао наша осећања. Нажалост, медији то не поштују, бомбардују нас практично у реалном времену толико да у неким медијским кућама имате уживо извештавања из сата у сат шта се све ново десило. Ја нисам сигуран шта тиме може да се постигне, осим подизања опште узнемирености код људи који не могу ништа да ураде.“
Реакција на фрустрацију је бес
„Осим туге, као последице саосећајности с тим људима, долази и осећање беса, да видите да се деци и другим цивилима наноси неописиво зло, а ви не можете ништа да урадите, то је неправда“, речи су Жуљевића.
„Нико није заслужио толику патњу, то фрустрира, а природна и логична емоционална реакција на фрустрацију је бес. То је нешто што је доста чешће у односу на грижу савести. Поред беса, може се развити и општи осећај анксиозности, несигурности у друштвене околности у којима се налазимо, јер видети сте да је то ексалирало за неколико сати. Опажање тога диже несигурност у то шта ће сутра бити. Слике и видеи који на дневном нивоу долазе из Палестине могу довести и до стања шока, због сведочења екстремном насиљу и бруталности, као и моралној дилеми и етичким питањима.“
Преузмите андроид апликацију.
