Живимо у времену где друштвене мреже и мобилни телефони заузимају озбиљну улогу у животу младих, па тако и студената. Поставља се питање колико млади своје слободно време користе како би прочитали неку књигу?
Анкета коју смо недавно спровели међу студентима универзитета у Новом Саду, а у којој је учествовало њих 600, показала је да више од 60% испитаних студената на друштвеним мрежама проводи више од пет часова дневно.
Ако узмемо у обзир предавања и вежбе на којима су студенти обавезни да присуствују, време које проведу са друштвом, али и у читаоници и код куће, док спремају испите и колоквијуме, студенти и немају баш превише слободног времена.
Да ли студенти осим обавезног штива на факултетима, слободно време користе како би прочитали добру књигу?
Узимајући у обзир статистике у последњих неколико година, млади све мање читају. Уз обавезно штиво које имају на факултетима, јако мали део студентске популације користи слободно време како би прочитао неку књигу.
Ако погледамо навике младих, може се закључити да они највише читају текстове који су краћег садржаја. Текстове који им не одузимају много времена, а који су им занимљиви.
Анкета коју смо спровели међу студентима универзитета у Новом Саду показала је да 18 процената студената не прочита ниједну књигу у току једне академске године.
Ако посматрамо студенте који воле да читају, занимљива је информација да чак 26 процената испитаних студената прочита најмање једну књигу месечно.
Осим обавезног штива за спремање испита и колоквијума, највећи број студената и то њих 38 процената у току године прочита четири до пет књига.
Студенти најчешће читају класике, што у данашње време можда и није толико популарно, али Достојевски је један од водећих класика који се чита. Такође, студенти читају романе Иве Андрића и Меше Селимовића.
Поред класика, студенти читају научну фантастику или бирају љубавне романе и популарне књиге из психологије.
По препоруци самих студената, одлучили смо да вам представимо неколико књига које би сваки студент требало да прочита.
Сто година самоће – Габријел Гарсија Маркез
Књига се састоји из 20 поглавља без наслова, у којима је испричана историја са цикличном временском структуром током које се догађаји у селу Макондо, као и у породици Буендија, стално понављају. За овај роман Маркез је 1982. добио Нобелову награду за књижевност.
Убити птицу ругалицу – Харпер Ли
Из перспективе Скаут Финч, шестогодишње девојчице одрасле у малом граду на југу земље, Харпер Ли на духовит и аутентичан начин критикује расне и класне предрасуде у америчком друштву тридесетих година прошлог века. Харпер Ли је за ову књигу добио Пулицерову награду 1961. године.
Господар мува – Вилијем Голдинг
Класични роман британског нобеловца Вилијема Голдинга и говори о групи енглеских ученика који после авионске несреће завршавају на пустом острву. Ово је страшна и актуелна прича, данас као и када је први пут објављена 1954. године.
Збогом оружје – Ернест Хемингвеј
Радња је смештена на италијанском фронту током Првог светског рата. Написана је у првом лицу и описује доживљаје Фредерика Хенрија, Американца који служи као болничар у италијанској војсци. Средишњи заплет одиграва се око љубавне везе главног јунака и Кетрин Баркли.
Београде, добро јутро – Душко Радовић
Књига обухвата период од јула 1975. до новембра 1976. када је Душан Радовић из студија, са тог високог места, око пет стотина пута уживо поздравио Београд, свакога јутра у 7 часова и 15 минута.
У хаосу свакодневице, изгарању у амбицији и трци за знањем, каријером и новим приликама, ова књига ће вас натерати да мало успорите и подсетити вас на то како је бити срећан, спокојан и добар човек.
1984 – Џорџ Орвел
У суштини, за све репресивно и тоталитарно, данас се користи израз “орвеловско”, управо захваљујући овом класику светске књижевности. Роман описује екстремно тоталитарно друштво и појединца у животу надзираном 24 часа свакодневно.
Знакови поред пута – Иво Андрић
Неисцрпно врело мудрости, „Знакови поред пута“ већ скоро пола века омиљено су штиво многих генерација, књига која се са подједнаким уживањем може читати где год се отвори, ризница најразноликијих савета, запажања и животних увида које је овај писац упућивао не само читаоцима него и самоме себи.
Чекајући Годоа – Семјуел Бекет
Ово је драма коју је написао Самјуел Бекет у којој главни јунаци, два мушкарца, Владимир и Естрагон, наизглед бескућника, чекају некога или нешто под називом „Годо“.
Злочин и казна – Фјодор Михајлович Достојевски
Сматра се једним од највећих дела руске књижевности и један од најзначајнијих романа светске књижевности. Aутор приповеда причу о Раскољникову (сиромашном студенту) који за себе мисли да је изнад закона и убеђен у то да виши циљеви оправдавају средство, убија бабу, за коју сматра да никоме није потребна.
Ана Карењина – Лав Николајевич Толстој
Ана Карењина је монументално дело Лава Толстоја који даје свеобухватан приказ руског друштва деветнаестог века, од аристократских салона до сеоских газдинстава.
Уводећи два наративна тока, први који прати љубавну причу између Ане и Вронског и други који прати однос између Кити и Љевина, Лав Толстој исписује свевремене странице о породици, губитку, љубави, издаји, вери и пријатељству.
Књиге ће вам омогућити да упознате себе и свет око вас, оне опуштају и ослобађају вас стреса, учиниће вас паметнијим, атрактивнијим и елоквентнијим.
Такође, књиге вам пружају велики број информација које сигурно не можете наћи на интернету или друштвеним мрежама.
Koliko vremena novosadski studenti provode na društvenim mrežama i koju aplikaciju najčešće koriste?
Преузмите андроид апликацију.
