Кроз музеолошко осветљење, сценографију и амбијент, посетиоци ће ући кроз врата салона шешира Оскара Хутера, измаштаног лика, право пред лица три даме са шеширима.
Кроз врата салона првог викенда изложбе “Паја Јовановић и Густав Климт. Једна епоха, два уметника, три музеја” прошло је 2.000 посетилаца, а три слике, три женска портрета, изложене су први пут у земљи уопште.
“Дама са лила шалом”, Густава Климта, више од једног века била је у приватном власништву, а слика се заједно са још неким Климтовим делима налазила у вили бечког индустријалца Георга Ласоса. Остала је код његових наследника и завештана је тестаментом Уметничко-историјском музеју у Бечу.
– Густав Климт је 1891. године заједно са својим братом и једним колегом био ангажован да уради неколико зидних слика у овом музеју пре него што је отворен. Већ на тим сликама су виђени елементи његовог будућег стила, а пошто за ову слику не знамо портретисану нити годину настанка, можемо на основу стилских елемената да повежемо непосредно са оснивањем бечке сецесије. Идентитет је непознат, а не зна се ни када је слика купљена. Ту је и питање да ли је и слика рађена по фотографији, а то је врло могуће јер су и Климт и Паја радили портрете по фотографијама крајем 19. и почетком 20. века. Постоји индиција да је рађено и по фотографији неке преминуле особе, због овог овалног рама. Поред ове слике Ласос је поседовао још неколико Климтових слика, а то знамо на основу једне црно-беле фотографије – рекла је Снежана Мишић, музејски саветник Галерије Матице српске.
На изложби су измаштане приче о ова три женска портрета које можете чути на слушалицама, испред самих портрета, а вођено је рачуна да буду смештене у друштвени контекст Беча тог времена.
“Бечлијка”, слика нашег великог уметника Паје Јовановића, која се први пут представља у земљи, налази се у Галерији “Белведере” и представља једино његово дело у галерији.
– Ово дело настаје у време сецесије. Паја Јовановић је у својој дугој каријери остао доследан оној уметности коју је учио у Бечу 80-их година 19. века. Оно што је заједничко Паји и Климту је да се обојица након 1900. године окрећу портретном сликарству, пре свега жена. Често се каже у историји уметности да су њих двојица највећи сликари жена и женске филозофије. Ово је слика коју је Паја урадио око 1905. године и изложио је у бечком излагачком павиљону. Он јој даје име “Бечлијка” и ту је слику откупило аустријско Министарство културе. Паја Јовановић је већ врло признат, не само у Бечу, већ и у Минхену и ширим круговима – нагласила је Мишић.
Музејска саветница истиче да су се двојица великих уметника сигурно познавала, јер су били чланови истог удружења, а излагали су на великим смотрама уметности- Светској изложби у Паризу 1900. и на Међународној изложби у Риму 1911. године. Животни стил им није био исти, потпуно различити стваралачки путеви говоре да су они били две различите личности које су деловале у једној историјској епохи.
– Паја Јовановић је остао доследан академском сликарству, док је Густав Климт отишао даље и постао представник бечког реализма. Евидентно је да су обојица оставили траг у историји уметности како у националним, тако и у европским оквирима- додала је наша саговорница.
Један од бројних Јовановићевих портрета своје супруге Хермине Муни Даубер, “Уметникова супруга”, налази се у Галерији Матице српске и представља трећи женски портрет на овој изложби. Паја Јовановић је упознаје 1905. године, а како је учен на Академији, Муни је имала, по академским канонима, савршене пропорције и лепоту. Муни му постаје омиљени модел.
Изложба је отворена до 14. јануара.
Novosadski mladi naučnici putuju Evropom – rade na istraživanjima u Španiji, Italiji, Engleskoj…
Преузмите андроид апликацију.
