Џентрификација је термин који се све више користи, како на интернету, тако и у литератури, као неизоставни део урбанизма 20. и 21. века.
„Google Trends“, који прати податке од 2004. године, каже да је број веб претрага за овај појам од тада у константном порасту.
Исто тако, „Google Books Ngram Viewer“ каже како је број ове речи у књигама, научним радовима и документима у сталном порасту од 1960-их, када се појавио, па до 2019. године, до када су подаци доступни.
Па, шта је то џентрификација?
Порекло самог термина долази од социолога Рут Глас, која је сковала ту реч 1961. године у социолошкој студији о Лондону.
У питању је процес промене кварта, пре свега економски, у деловима насеља која су историјски запостављена у смислу инвестирања.
У различитим деловима света џентрификација има различита имена, те се другачије зове и урбана регенерација, реновирање, унапређење комшилука.
Циљ, као и последица џентрификације су повећање животног стандарда у одређеном кварту, повећава се и вредност земљишта, некретнина, количина инвестирања, а може доћи и до демографских измена.
Старија места се оживљавају и реорганизују, комшилуку се диже вредност како би достигао стандард средње класе.
Овакав просторни развој углавном је везан за постиндустријски развој неког развијеног капиталистичког града. Процес може да потраје, али за последицу има нове, модерне домове, пословне просторе, ресторане…
„Када се џентрификација покрене, она се не зауставља све док се не измени карктер неке градске четврти, и док радничка класа из те четврти не буде у потпуности или великом већином, замењена сервисном или креативном класом.“
Звучи као да је реч о протеривању слоја људи, али у пракси је то далеко другачије.
У САД је вршена студија од стране Федералне банке резерви, а тема је била управо ова:
Да ли џентрификација заиста истискује комплетан слој, или економску класу и мења је другом, „јачом“?
У 100 највећих америчких градова добијен је један одговор – не.
Истраживачи су закључили да се током процеса џентрификације, првобитни станари заиста истискују из краја, али у релативно ниској стопи.
У студији се тврди још и да сиромашни становници који остану, обично имају користи од „смањене изложености сиромаштву“ – ниже стопе криминала, бољих школа, бољег окружења и прилика за њихову децу.
Џентрификације је неизбежна појава у сваком великом граду који наставља да се развија, без обзира на културу, средину, или континент.
Најпре је нашла место у Енглеској.
Унутрашњи део Лондона претрпео је више промена, али увек у циљу стварања окружења у којем може да се ради, али и живи. У оквиру некадашњих индустријских зона „никли“ су модерни небодери, бивше фабрике добиле су нове улоге, неке су постале музеји, неке тржни центри…
Париз је један од европских градова у ком је џентрификација тек заживела. Компаније које нуде веома плаћене послове приближене су сиромашним крајевима, у којима сада из тог разлога живе сиромашни и богати истовремено, потпуно помешани.
Неки од италијанских градова у којима је уочљив феномен џентрификације су Милан, Торино, Ђенова… У Милану се део најближи самом центру, који је некада био индустријска и радна зона, сада претвара у модерно насеље. Најбољи пример је кварт Исола, који је дуго био запуштен јер је физички одвојен пругом.
Пољска је дочекала да резиденцијални предели „пропадну“, па је покренула џентрификацију у склопу деидустријализације Варшаве, Познања, Кракова…
Највећи европски процес џентрификације одвија се у пољском Лођу.
Започет је почетком 2010, а узрокован је падом индустрије одеће, која је у том месту оставила бројне економске и социјалне проблеме.
Џентрификација није екслкузивна за „западни“ свет. Осим Европе, САД и Канаде, присутна је и у Мексику, Јужној Африци, Аустралији…
Сва наведена места се разликују по многим аспектима. У питању су потпуно различити народи, различитих култура, религија и схватања, али заједничка им је потреба за просторним и демографским развојем.
Из те перспективе, може се закључити да је џентрификација једна сасвим природна појава која настаје услед потребе једног града да се развија и подиже животни стандард.
Преузмите андроид апликацију.
