На Балканском фестивалу сира, који се одржава данас у Београду, своје производе представила су два корисника фондова Европске уније – Млекарска школа из Пирота и млекара „Запис Хомоља“.
Директор Млекарске школе из Пирота Ненад Ђорђевић подсетио је на дугу традицију те школе, која је основана 1945. године, са циљем да пиротска област, на обронцима Старе планине, познате по сточарству, добије такву школу.
„Сам Пиротски качкаваљ кажу да постоји, из неких извора, чак од 12. века, да су то знање и та сазнања пренела номадска племена из старе Грчке. Прва писана рецептура о производњи Пиротског качкаваља потиче из 1881. године. Са поносом кажемо да ми и данас по тој првој писаној рецептури производимо наше производе, односно Пиротски качкаваљ. Можемо рећи да је Пиротски качкаваљ бренд не само града Пирота, већ и бренд целе наше државе. Ми као школа смо ту да ширимо знања, али на коренима и на основама оног старог, традиционалног, исконског, који су нам оставили наши преци“, истакао је Ђорђевић.
Он је додао да је њима циљ да пренесу знања наредним генерацијама, да се поносе што потичу из тог дела Србије.
Ђорђевић је навео да Млекарска школа дели судбину већине пољопривредних школа, тако да интересовање за те образовне профиле и није велико.
„Трудимо се, наилазимо заиста на свесрдну помоћ, како Министарства просвете, тако и локалне самоуправе. Трудимо се да одржимо оно што је исконски квалитетно и оно што је срж самог нашег народа“, рекао је Ђорђевић.
Он је подсетио да је Србија пољопривредна земља, ма колико то људи не желели да признају.
„А оно што ми имамо да понудимо, то је оно што је најквалитетније. Млекарска школа се труди, развија се из године у годину и потреба за радницима свих наших образовних профила, произвођача млека, пекара, месара, прехрамбених техничара, ветеринарских техничара, уопште не јењава. А деца које упишу Млекарску школу, поред стипендије које добију од саме школе и од социјалних партнера, имају прилику и да пуно путују, да пуно науче. Стварали смо једну значајну сарадњу са фондацијом Темпус, кроз Ерасмус Плус пројекте, где су наши ученици имали прилику да две недеље кроз рад уче и на најквалитетнијим условима, стекну знања из прехрамбених наука“, рекао је Ђорђевић.
Власник млекаре „Запис Хомоља“ Стефан Симоновић навео је више врста сирева које производи његова млекара.
„Имамо влашки бели сир. Поред њега имамо сир за гриловање, који се јако добро показао на роштиљу. Он добија хрскаву кожицу, а унутрашњост му је мекана. А поред њега имамо још један јако интересантан сир, то је влашки сир у вину. Његова основа је влашки бели сир и он након одређеног зрења иде на дозревање у вину. Идеја је настала тако што нам је наша стара бака причала да су се у време ратова сиреви крили у комини“, рекао је Симоновић.
Он је додао да му је његова баба пренела основно знање о млекарству, које је касније допунио у Млекарској школи.
Ученик Млекарске школе из Пирота Лука Панић истакао је да је ту школу уписао зато што много воли млеко и млечне производе.
„Моја школа траје три године. У првој години учимо све везано за млеко, у другој години учимо како да га пастеризујемо и у трећој години све оно остало. Заволео сам да правим сир из једног разлога. Када сам био мали, моја баба је нон-стоп предамном правила сир, качкаваљ, ђубек и тако сам и добио жељу да почнем и ја да се бавим тим. Пиротски качкаваљ је сам по себи посебан по укусу, а није тешко да се направи“, рекао је Панић.
Преузмите андроид апликацију.
