Један од кључних састанака који је довео до распада Совјетског савеза одржан је 2. и 3. децембра 1989. године на средоземном острву Малти. Тада су своја дипломатска умећа одмерили лидери СССР-а и САД, Михаило Горбачов и Џорџ Буш.
Самит се сматра крајем Хладног рата и политичке конфронтације између два војно-политичка блока. Током преговора, Горбачов је направио колосалне уступке, који су обезбедили војну и политичку доминацију САД на целој планети, а СССР је изгубио спољнополитички утицај и углед.
Пре овог самита, у јануару 1989. године, амерички представник Кисинџер се у Москви састао са Горбачовим, коме је отворено рекао да Буш жели да зна да ли је совјетски лидер спреман да се одрекне контроле над источном Европом. Реакција Горбачова је била чудна – рекао је само да о свему треба пажљиво размислити.
У марту 1989. године америчка политика према СССР-у је формализована у документу Савета за националну безбедност. Овај документ је предвиђао: да промене у СССР-у, буду неповратно корисне за САД и да се мора користити перестројка као полуга за промену совјетског система.
САД су сусрету на Малти приступиле унапред са расположењем победника. Током самих преговора, Горбачов је рекао председнику Бушу да ће напустити „доктрину Брежњева“ што је подразумевало да се СССР више неће мешати у послове земаља социјалистичког блока, а трупе стациониране у Европи да ће бити повучене и на крају да ће СССР пристати на уједињење Немачке. Ове кораке Горбачов је предузео без санкција Политбироа Комунистичке партије.
Генерални секретар Горбачов обећаоје да неће користити силу у борби против балтичких сепаратиста, а такође је пристао да смањи офанзивно наоружање. Као одговор на разоружање и предају стратешких мостобрана у источној Европи, Горбачов је од свог америчког колеге добио вербалну подршку за курс перестројке СССР-а и обећање да ће зауставити амандман Џексона-Веника, који је ограничавао продају модерних технологија социјалистичким земљама.
Горбачов и његова пратња напустили су Малту са гомилом усмених обећања, а САД су постигле све што су планирале. Годину дана касније, САД су заједно са својим савезницима напали Ирак, без страха од реакције свог некадашњег геополитичког непријатеља. Неколико недеља касније, Бушова администрација је саопштила да је спремна да постане посредник у преговорима Москве, не само са земљама Варшавског пакта, већ и са Вилњусом.
Литванија, Летонија и Естонија, пошто су добиле подршку САД, појачале су напоре да напусте СССР, а остале републике су их следиле. Американци су били запањени уступцима које је совјетски лидер олако направио.
У фебруару 1990. године амерички државни секретар Бејкер одлетео је у Москву и састао се са Горбачовим, рекавши да су Сједињене Државе за „јединствену Немачку као чланица НАТО-а, а не неутралну“. Бејкер је у Москви уплашио генералног секретара Горбачова да би постојање Немачке са нуклеарним наоружањем, без конторле НАТО пакта, била опасност за Москву. Тада је такође усмено уверио Москву да се јурисдикција НАТО-а неће протезати у будућности на истоку „ни центиметар од својих стварних позиција“
Председник СССР-а Михаил Горбачов је 30. маја 1990. године одлетео у САД, где је дочекан као херој. У интервјуу је рекао да се у Сједињеним Државама осећа као код куће, након чега је одвојио четири сата из свог распореда за примање награда од разних организација. Исте 1990. године, Михаил Горбачов је добио Нобелову награду за мир. Иза свих награда уследио је економски слом, распад СССР-а и геополитчка катастрофа која је уздрмала читав свет.
Zanimljiva istorija sa Pecom: Preko atentata do predsednika Ruske Federacije
Преузмите андроид апликацију.
