Простор Петроварадинске тврђаве насељавали су Келти, Римљани и други народи, освајали су је Турци у 16. веку. Ипак, она стамено стоји 331. годину. Преживела је бројне ратове, рушења, олује, а пркосно чини да ту остане још векова.
Ова трђава позната је и као “Гибралтар на Дунаву”, а незаобилазна је туристичка атракција за све љубитеље историје поред Калемегдана, Голупца, нишке Тврђаве, Рамске тврђаве… Већа од Петроварадинске је само тврђава у Вердену, Француска, која је претрпела велика разарања, посебно у Првом светском рату.
Једна од многобројних легенди, о овом важном историјском месту, јесте да Себастијан Воба, француски војни архитекта по чијем је плану грађена Петроварадинска тврђана, никада није дошао да је посети!
На Петроварадинској тврђави се налазе Музеј Новог Сада, бројне културне институције, хотели и ресторани, атељеи и галерије ликовних уметника, Академија уметности, Опсерваторија и Планетаријум, као и многи други садржаји.
Тврђава описана пером
Нису сви уметници исто видели Тврђаву. Мика Антић каже:
-У јесен увек нестанем из Новог Сада. Чиним то зато што се сваког новембра, као по неком смушеном правилу, поново заљубљујем у стари мост под Тврђавом, у лавиринт кривудавих сокачића око Матице српске и Темеринске пијаце, у два прозебла лабуда који кашљуцају у језеру Дунавског парка, у једну виолину код “Мараша” или две виолине код “Столца”.
Ту је и Ђорђе Балашевић, чији почетни стихови песме “Нови Сад” провлаче Тврђаву:
“Сокаком Златне греде
ко мачор сумрак преде,
љуља се над каналом клисански бус.
Тврђава пушта месец
као змаја над Варадином,
авети тера са трга Милетић, вечито пргав.”
Песма “Осам тамбураша с Петроварадина”, Ратка Шоћа, коју је прославио Јаника Балаж, а “забиберио” је горе поменути Мика Антић, има добро познате стихове:
“Зауставите Дунав и казаљке старе
то је песма моја и песма моје драге
нек ме свуда прате с песмом рујна вина
осам тамбураса с Петроварадина”.
Ниједна добра песма не може да прође без Звонка Богдана, а у “Песми о Новом Саду” пева:
“И поглед ноћу са Варадина
то није исто што мисле људи
јер тиха песма са мало вина
у мени прави осећај буди”.
Бане Крстић и Гарави сокак у песми “Зато ја волим Нови Сад” тврде:
“Ту испод старог сата триста година цвета цвет
Због којег’ сви смо дошли, а неко је дош’о и пре.
Ја стварно немам таквих десет,
Ни девет, осам, седам ни шест,
Ни пет, ни четир’, ни три, ни два,
Већ’ само један, једини град.”
Преузмите андроид апликацију.
