У свету се данас обележава Међународни дан слепих, код нас познатији као Дан белог штапа.
У Србији се овај дан обележава низом активности, којима чланови удружења која окупљају слепе и слабовиде особе, желе да укажу на проблеме са којима се сусрећу.
„Имамо доста баријера на тротоарима. Ту су рекламе, фрижидери и објекти мањих продавница, жардињере. Има и паса луталица на које наилазим. Сва срећа, није се ништа десило, али их некад штапом додирнем јер спавају на путу и само се уплаше“, рекао је за Тањуг Данијел Тодоровић члан панчевачког Савеза слепих и слабовидих особа.
Ружица Антић, председница Савеза слепих и слабовидих особа у Панчеву, изјавила је за Тањуг да су проблеми које покушавају да реше – велики. Од баријера на путу, па до запошљавања особа које слабо виде или су потпуно без вида.
„Што се запошљавања тиче, то нам је најболнија тачка. Наши људи заврше и средње школе и факултете, међутим, јако тешко долазе до посла. Фирме радије плаћају пенале, него што ће запослити слабовиду особу. Не гледају да ли особа може да ради то што њима треба, него једноставно мисле – инвалиди, и то је то“, рекла је Ружица Антић.
Уз нове технологије, објаснила је она, слепе и слабовиде особе се прилично добро сналазе и на рачунарима, али док докажу да могу да раде нешто, већ је здрава особа заузела радно место.
Савез слепих Србије има 45 локалних органиизација. У Војводини је 13, на АП Косову и Метохији три, а преосталих 29 је у остатку Србије.
„Локалне организације имају проблеме са финансирањем. У Панчеву немамо проблем, али је локалним самоуправама препуштено да организацијама дају колико могу новца и нема закона који би прецизно то дефинисао. Кад је закон ту, све буде лакше. Министарство за рад и борачка питања финансира редовно све наше активности, на месечном нивоу, а локалне самоуправе треба да финансирају наше материјалне трошкове“, рекла је председница панчевачког Савеза слепих и слабовидих особа.
Она је истакла и да без локалних организација, слепе и слабовиде особе тешко могу да функционишу, јер им удружења представљају и помоћ и подршку да дођу до различитих принадлежности које им држава даје.
„Не знају људи где да оду. Код нас добијају све информације, тако да смо јако важни за грађане. Свима смо помогли да дођу до свега онога што им је држава одобрила. И то на шта имају право, треба неко да им каже шта им припада и шта је потребно да све обезбеде, да би добили помоћ државе. Није тако компликован пут када се зна где се иде“, објашњава Антић.
„Ја то сматрам другом кућом. Од малена сам у тој организацији, што због својих родитеља, што касније због себе“, објаснио је Данијел Тодоровић.
Овај млади човек има родитеље који су слепи, и он сам је генетски био предодређен да изгуби вид. Прогресивно је губио вод од првог разреда основне школе и данас види изузетно мало, периферним видом, а и тај део вида му је мутан. Градом се креће уз помоћ белог штапа.
„Срећа у несрећи је да сам раније видео. И да знам ствари како изгледају, нису ми непознате, и то ми доста помаже“, казао је Данијел.
Завршио је, како каже ИТ Академију, и до посла долази преко конкурса Националне службе за запошљавање, кроз пројекте јавних радова.
„На тај начин ми излазе у сусрет и труде се да бар та четири месеца у току године радим. А шта радим? Радим на компјутеру административне послове, мењам податке у бази наших чланова, учлањујем нове, ако нешто системски не ваља, то могу да поправим, и знам доста о компјутерима“, казао је Тодоровић.
Бели штап представља симбол слободе, самосталности и поверења, јер омогућава слепој особи да се креће слободно и сигурно.
Светски дан обележава се уз поруку да се слепим и слабовидим особама призна право на једнаке шансе у свим областима живота.
Преузмите андроид апликацију.
