Поводом Светског дана менталног здравља који се обележава на данашњи дан, циљ је да се подигне свест и слика о добробити менталне хигијене као једне од неизоставних карика за квалитетно функционисање у животу.
Ментално здравље није само тема оних који осећају неку тегобу и притисак, већ је разлог за разговор свих људи. Здрав однос према свету и себи је основ за добро функционисање у друштву, на послу, у партнерском односу, али и у самоћи.
Поводом тога наш данашњи саговорник је Ружица Радовић, мастер психолог и психотерапеут.
Она нам је појаснила шта је ментално здравље, каква је ситуација у Србији, ко се пре одлучује на саветовање, мушакрци или жене. Такође, сазнали смо и неке занимљиве методе за побољшање менталног здравља, које посебно могу да буду интересантне младим особама јер укључују различите приступе и технологије.
Ево неколико примера:
Апликације за ментално здравље: Постоји све више мобилних апликација које пружају алате за управљање стресом, медитацију, вежбе дубоког дисања, праћење расположења и друге ресурсе за унапређење менталног здравља.
Уметничка терапија: Ова терапија користи креативне активности као што су сликање, плес, музика или писање како би се изражавале емоције и промовисало исцељење. Може бити посебно корисна за људе који теже вербалном изражавању.
Подршка путем видео игара: Неки развојни тимови креирају видео игре које се фокусирају на разумевање и управљање менталним здрављем, пружајући едукативно и терапијско искуство.
Мобилне клинике за хитне интервенције: Мобилне јединице које пружају хитне ментално здравствене услуге могу брзо интервенисати у кризним ситуацијама и пружити подршку појединцима у заједници.
Ружица наводи да је важно напоменути да: „иако су ова иновативна решења корисна, нису замена за професионално саветовање и терапију. Особе које се суочавају са озбиљним менталним проблемима требају потражити помоћ од стручњака за ментално здравље“.
Питања о менталном здрављу:
1. Шта је ментално здравље?
„Ментално здравље је комплексно стање које обухвата емоционално, психолошко и социјално благостање појединца. Особа са добрим менталним здрављем може се носити са свакодневним стресовима, развијати здраве односе, остваривати своје циљеве и доприносити заједници. То укључује и способност суочавања са тешкоћама, емоционалну стабилност и позитивно самопоимање.“
2. На који начин можемо да утичемо на ментално здравље?
„Брига о менталном здрављу подразумева низ активности које могу помоћи очувању и унапређењу менталног благостања. То укључује редовно вежбање, здраву исхрану, довољно сна, технике за управљање стресом попут медитације или јоге, одржавање социјалних веза, изражавање осећања и емпатију према себи и другима. Такође, важно је препознавати када је потребна професионална помоћ и потражити је без осећаја стида.“
3. Каква је ситуација у Србији по питању бриге о менталном здрављу?
„Ситуација у Србији у вези са бригом о менталном здрављу може да се побољша. Постоје организације, болнице и приватне праксе које пружају ментално здравствену подршку. Међутим, још увек постоји стигма око тражења помоћи за менталне проблеме, а приступ услугама може бити ограничен, нарочито у руралним подручјима.“
4. Да ли се одлазак код психолога или психотерапеута мења у односу на раније деценије?
„Одлазак код психолога или психотерапеута данас може бити другачији него раније. Интернет је омогућио већи приступ онлине терапији, чиме се повећава доступност ових услуга. Такође, смањује се стигма око тражења помоћи за менталне проблеме, што доводи до већег броја људи који се одлучују за терапију.“
5. Који је данас најчешћи узрок менталне кризе?
„Најчешћи узроци менталне кризе могу варирати, али често укључују стрес, депресију, анксиозност, трауматске догађаје, губитак вољених особа, финансијске тешкоће и социјалну изолацију.“
6. Како се млади данас носе са изазовима времена и да ли то оставља на њих последице?
„Млади се данас суочавају са бројним изазовима, укључујући притисак успеха, повећану употребу технологије и друштвених медија, као и промене у друштвеним нормама. Ово може имати негативан утицај на њихово ментално здравље, доводећи до анксиозности, депресије и других проблема.“
7. Шта може да се практикује да би се ментално здравље побољшало?
„Побољшање менталног здравља може се постићи кроз свакодневне навике које промовишу благостање, као што су редовно вежбање, правилна исхрана, довољно сна, технике за управљање стресом, повезивање са другима, изражавање осећања и, ако је потребно, тражење професионалне помоћи.“
8. Да ли се могу у терапији употребити неке иновативне и креативне методе?
„Терапија може користити различите методе, укључујући иновативне и креативне приступе попут уметничке терапије, игра терапије, мајндфулнес терапије, терапије путем интернета и апликација, као и приступе прилагођене индивидуалним потребама клијента.“
9. Какво је балканско поимање психотерапије и менталног здравља?
„Балканско поимање психотерапије и менталног здравља може зависити од културе, образовања и става појединца. У неким деловима Балкана, стигма око менталних проблема још увек може бити присутна, али се постепено мења како се шири свест о важности бриге о менталном здрављу.“
10. Ко се чешће одлучује да потражи помоћ, мушкарци или жене?
„Статистички гледано, жене се чешће одлучују да потраже помоћ за менталне проблеме у поређењу са мушкарцима. То може бити делимично последица друштвених очекивања и стереотипа о мушкој рањивости, али је важно напоменути да сви, без обзира на пол, могу имати менталне изазове и требају подршку и терапију кад је то потребно.“
Преузмите андроид апликацију.
