У Србији је у другом кварталу бруто домаћи производ (БДП) забележио реални међугодишњи раст од 1,7 одсто, што је
непромењено у односу на флеш процену, а најзначајнији позитиван утицај је дало грађевинарство од 0,8 одсто, објавило је Министарство финансија у Билтену јавних финансија за јул.
Посматрано са производне стране, у другом кварталу, најзначајнији позитиван утицај, поред грађевинарства, потиче од услужних делатности (0,6 процентних поена), и то пре свега сектора информисања и комуникације (0,5 п.п.) и стручних, научних, иновационих и техничких делатности и административних и помоћних услужних делатности (0,3 п.п.).
Пољопривредна и индустријска производња дају позитиван допринос од 0,4 п.п. и 0,1 п.п, респективно.
С друге стране, негативан допринос потиче од нето пореза (-0,2 п.п).
Посматрано по агрегатима употребе, раст БДП у другом кварталу 2023. године био је у потпуности вођен нето извозом са доприносом од 5,7 п.п, док је допринос домаће тражње био негативан.
Извоз бележи реалан раст од 2,1 одсто међугодишње, док је увозна активност забележила пад од 5,8 одсто међугодишње, пре свега као последица мањег реалног увоза енергената.
Поред тога, инвестиције остварују позитиван допринос од 0,8 п.п.
С друге стране, главни негативни допринос расту БДП потекао је од промена у залихама (-4,4 п.п.), а затим следе приватна и државна потрошња са негативним доприносима (од -0,3 п.п. и -0,2 п.п, респективно).
По искључењу утицаја сезоне, вредност БДП у другом кварталу 2023. године повећана је за 1,3 одсто у односу на претходни квартал.
У првој половини 2023. години, реални раст БДП је износио 1,3 одсто међугодишње.
Forbs: Gasprom u 2022. godini najprofitabilnija kompanija u Rusiji
Преузмите андроид апликацију.
