Проширење ЕУ на девет нових земаља, укључујући Украјину, коштало би постојеће чланице више од 256 милијарди евра (220 милијарди фунти), пише Гардијан.
Како наводи, последњи ефекат би био претварање многих земаља које тренутно уживају нето финансијске користи од ЕУ у нето даваоце доприноса.
„Све земље чланице ће морати да плаћају више и добијају мање из буџета ЕУ, а многе земље чланице које су тренутно нето примаоци постаће нето даваоци доприноса“, наводи се у листу секретаријата Савета ЕУ, у који је имао увид Фајненшел тајмс.
Украјина, далеко највећа од девет земаља које су прихваћене као потенцијални кандидати, имала би право на 186 милијарди евра током седам година, поред трошкова реконструкције Украјине, које је Светска банка ове године проценила на око 400 милијарди евра, пише лист.
Проширење је постало једна од најхитнијих тема за ЕУ, а лидери су се састали прошлог петка како би разговарали о томе како усмерити дебату о кључним питањима, укључујући буџет, број места у Европском парламенту и да ли би проширени блок могао да настави са једногласним гласањем у појединим областима.
Један високи дипломата рекао је Гардијану да се очекује даће буџет бити једина најспорнија тема и да треба да се реши до 2027. године, када ће почети следећи финансијски циклус, да би на тај начин ЕУ могла да покаже да је спремна и чиме би уклонила сваки изговор за одлагање даљих дискусија о томе да ли и колико брзо би Украјина, Молдавија и државе западног Балкана могле да се придруже.
У документу који је процурио процењује се да би се буџет повећао за 21 одсто на 1,47 милијарди евра ако би се придружило свих девет земаља. То би подразумевало значајно повећање доприноса за Немачку, Француску и Холандију, уз прелазне периоде неопходне за повећање финансирања.
Износ потрошен на пољопривреду такође би се променио, с тим да би Украјина имала право на 95 милијарди евра током седам година, што би државе чланице морале да узму у обзир још један трошак.
Други кључни фонд, познат као кохезиони фонд, који обезбеђује новац за инфраструктуру у мање развијеним земљама, такође би био значајно погођен проширењем.
Према садашњој финансијској формули, Чешка, Естонија, Словенија, Кипар, Малта и Литванија више не би биле квалификоване за средства.
Članice EU postigle dogovor o zbrinjavanju izbeglica i migranata
Преузмите андроид апликацију.
