Замислите армију коју чине припадници различитих нација, које се међусобно не разумеју и неволе, а поседују оружје и велике количине алкохола. Шта би у таквој ситуацији могло да крене по злу?
Крајем 18. века, тачније 1788. године, избио је још један у низ ратова Аустријске царевине и Отоманске империје. Заправо рат је избио између Русије и Турске, а Аустрија се одлучила да помогне Русима, како би од Турака преотела делове Балканског полуострва.
Турска војска окупља се на граници двеју царевина која се налазила у Банату. Аустријски цар Јозеф ИИ креће Турцима у сусрет са својом армијом. Аустријанци су рачунали да ће заједно са Русима успети да обухвате Турке са две стране и тако их униште…
Битка код Карансебеша или „Пијана битка“
Градић Карансебеш, налази се у румунском Банату, на месту где се река Себеш улива у Тамиш. Аустријски цар Јозеф ИИ пристиже на леву обалу Тамиша 21. септембра, са својих 80.000 војника и 500 топова и ту прави логор. Међутим, на аустријској страни боре се припадници различитих народа из целе царевине, који се не спорезумевају баш најбоље једни са другима (нити су у великој љубави).
Аустријска елитна коњица Хусари, по мраку прелази на супротну обалу реке, мислећи да ће тако изненадити турске предходнице. Међутим, уместо Турака, наилазе на локалне Влахе, који имају велику количину домаће ракије. Хусари откупљују сву ракију од Влаха и ускоро почињу да пију, салве и певају. Звуци весеља допиру до аустријског логора на супротној обали Тамиша, а одред пешадије одлучује да пређе реку и провери шта се дешава.
Видећи Хусаре како се опијају, пешадија жели да им се придружи. Хусари то одбијају и почиње озбиљна кавга. У општој тучи и метежу, ускоро су се зачули пуцњи из ватреног оружја, што су многи протумачили као турски напад! Аустријски официри покушавајући да обуздају пијану руљу, вичу на немачком језику Халт! (стој, стани). Војници из словенских земаља усред свеопште гужве, уместо „Халт“ разумеју да се виче „Алах“, мислећи да су их Турци напали и заједно са Хусарима крећу да у стампеду беже ка свом логору.
Да ствар буде још гора, комадант аустријске артиљерије, не успева да их препозна у мраку, већ мислећи да се непријатељ приближава логору, наређује да се на њих отвори ватра из топова!
Тада се из сна буде војници у логору, који нису отишли у провод на другу обалу реке и тако поспани отварају ватру на придошлице. У аустријском логору настаје општи хаос, где свако пуца на сваког све до јутра.
Када се општа пометња стишала са првим зрацима сунца, аустријски цар Јозеф ИИ наређује својој разбијеној армији да крене у повлачење. Али ту није крај малера за Аустријанце, јер је неко успео да искориси метеж и гунгулу у аустријском логору и да украде комплетну ризницу са новцем и војничким платама и побегне.
Аустијанци због велике срамоте нису желели да пишу о овој „бици“, осим у једном војном билтену где се наводи да, пошто је у бици учествовала само аустријска страна, она се може сматрати и пораженом и победничком страном.
Аустријанце је прилично скупо коштала влашка ракија. Цех је 150 погинулих, 1.500 рањених и 500 несталих. Али сигурно се питате шта се десило са Турцима? Заправо ништа, јел су се на бојишту појавили два дана касније, оставши у чуду кад су наишли на мртве Аустријанце.
Zaposleni kompanije HEINEKEN Srbija očistili 600 metara priobalja Dunava i Crnog Timoka (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.
