Народна банка Србије је повећала пројекцију привредног раста Србије за ову годину на 6,5 посто у односу на мајску процену о расту од 6,0 процената.
„У нашу пројекцију укључили смо могућност новог таласа пандемије на јесен, али ако тај талас буде блажи и без знатнијих последица на економију, наш раст ове године могао би бити и већи од пројектованих 6,5 процената“, рекла је гувернер НБС Јоргованка Табаковић на данашњем представљању августовског Извештаја о инфлацији.
Гувернер је навела да, иако су ризици из међународног окружења и даље присутни, српска економија наставља да расте и то брже од иницијалних очекивања, на шта је, каже, у великој мери утицало правовремено доношење свеобухватног пакета добро одмерених мера монетарне и фискалне политике одмах на почетку пандемије.
Табаковић је подсетила да је преткризни ниво БДП-а престигнут већ у првом тромесечју 2021, један квартал раније него што се очекивало, и додала да је опоравак настављен и у другом тромесечју са стопом раста од 13,4 процента међугодишње, што је делом и резултата ниске упоредне базе.
„Полазећи од анализе планираних капиталних пројеката у путној, железничкој, енергетској и комуналној инфраструктури у наредних десет година и њихових директних и индиректних ефеката на остале делове привреде, ревидирали смо и пројекцију привредног раста у средњем року са 4,0 посто на распон између 4,0 и 5,0 процената“, саопштила је гувернер НБС.
Како је објаснила, централна пројекција раста БДП-а у средњем року сада износи 4,5 посто, а укупне ризике пројекције НБС и даље оцењује као симетричне.
Према новој пројекцији, која узима у обзир процењене ефекте планираних инфраструктурних пројеката, учешће грађевинарства у БДП-у би у средње року, уместо раније очекиваних 6,0 одсто, требало да достигне ниво од око 7,0 процената.
„Истовремено, учешће укупних фиксних инвестиција у номиналном бруто домаћем производу у наредних неколико година требало би да достигне и премаши ниво од 26 процената, након чега ће се, према нашој пројекцији, у дужем временском периоду задржати на високом нивоу“, додала је она.
Када је реч о расту потрошацких цена, НБС очекује да ће се међугодишња инфлација у другој половини ове године и у првом тромесечју 2022. кретати у горњој половини циљаног распона од 3,0 одсто плус/минус 1,5 посто.
Од другог тромесечја 2022. године очекује се прво успоравање инфлације, а затим и њено кретање у доњој половини циљаног распона.
Табаковић је предочила да је поремећај у глобалном ланцу снабдевања због мера ограничења изазвао раст тражње коју постојећа понуда није могла да подмири, што је довело до поскупљења нафте, примарних пољопривредних производа и друге робе на светским тржиштима, и да као последицу имамо раст инфлације у свим земљама света.
„Иако већа него што је била почетком године, инфлација у Србији нижа је него у већини земаља региона са истим режимом монетарне политике. Томе највише доприносе очувана стабилност девизног курса и усидрена инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде“, навела је она.
Након што је достигла ниво од 3,6 посто у мају, међугодишње, инфлација је у наредна два месеца успорила на 3,3 процента, а од друге половине наредне године па до краја
периода пројекције требало би да се поново креће у доњој половини циљаног распона, односно у распону од 1,5 до 3,0 процента, закључила је гувернер НБС Јоргованка Табаковић.
Преузмите андроид апликацију.
