Иако предложени ребаланс предвиђа умерено смањење буџетског дефицита, са 3,3 на 2,8 одсто БДП, његова главна одлика су нове и снажне расходне мере, навео је Фискални савет у оцени предложеног закона ребалансу буџета за ову годину.
Фискални савет оцењује да је добра страна предложеног ребаланса то што се основни фискални токови, ипак, нису отргли контроли, као и то што је кредибилно планиран, то јест не постоји приметан ризик да ће јавни приходи подбацити, а јавни расходи пребацити план.
Промене на јавним приходима и јавним расходима резултирале би, да нема ребаланса, снажним и пожељним умањењем фискалног дефицита с планираних 3,3 одсто БДП на испод 1,5 одсто БДП, то јест смањиле би задуживање земље за око 1,3 млрд евра у односу на првобитни буџетски план, сматрају у Фискалном савету.
Како је наведено, Влада Србије је уместо тога ребалансом увела нове и снажне расходне мере чиме су фискални дефицит и задуживање државе готово враћени на првобитно планирани ниво.
Главне од тих мера су: повећање субвенција за пољопривреду, ванредно повећање пензија, повећање зарада за запослене у образовању и делу здравства и једнократна исплата 10.000 динара за свако дете до 16 година старости.
„Планирани буџетски дефицит од 2,8 одсто БДП јесте неспорно висок, нарочито узимајући у обзир да је фискалним правилима предвиђено да циљани
фискални дефицит Србије (са садашњим нивоом јавног дуга) износи испод један одсто БДП. Међутим, планирани дефицит се, објективно гледано, ипак не може оценити као алармантан. Наиме, тачно је да он непосредно води повећању јавног дуга у 2023. од скоро две млрд евра, што јесте лоше – али ће БДП (у еврима) због високе инфлације и стабилног девизног курса имати у 2023. још бржи раст“, наводи се оцени предложеног ребаланса.
Због тога се учешће јавног дуга у односу на БДП неће повећати чак и с овако великим буџетским дефицитом, већ ће се заправо благо умањити.
„Добра страна планираног ребаланса је то што је кредибилно планиран, тј. не постоји приметан ризик да ће јавни приходи подбацити, а јавни расходи пребацити план.
Напротив, врло је могуће да су неки расходи, попут расхода за набавку робе и услуга, ‘пребуџетирани’ – што значи да би фискални дефицит у 2023. лако могао да буде нижи од планираних 2,8 одсто БДП. На крају, начелно је добро и то што се задржавају веома висока издвајања за јавне инвестиције које ће на нивоу опште државе (укључујући локалну самоуправу и друге сегменте државе ван републичког буџета) износити преко седам одсто БДП“, кажу у Фискалном савету.
Како је наведено, ванредним и арбитрарним повећањем пензија прекршена су законски дефинисана фискална правила, што је веома опасно.
„Пензије су (уз плате у јавном сектору) убедљиво највећи буџетски расход. Због тога је њихова усклађеност с могућношћу привреде да их финансира кључна за одрживост читавих јавних финансија“, наводи Фискални савет између осталог у оцени предложеног ребаланса буџета.
Skupština sutra o rebalansu budžeta, akcizama, novom ministru privrede
Преузмите андроид апликацију.
