Шопску салату сте сигурно јели.
Шопска салата је већ деценијама омиљени додатак сваког већег оброка у Србији, а њена популарност лети, у сезони парадајза и краставаца, само порасте. И док већина људи воли ову освежавајућу ђаконију од поврћа, мало је оних који знају – ко су Шопи који су “крстили” популарну салату?
За почетак треба рећи да је шопска салата традиционално јело балканске кухиње и да је као своје национално јело највише истичу Бугари, али и Македонци, Срби, као и поједини Турци и Грци.
Са друге стране, њена популарност шира је од простора нашег полуострва. О томе сведочи и чињеница да је 2014. на такмичењу које је организовао Европски парламент, управо шопска салата изабрана за најпопуларније национално јело Европе. Као првопласирана ова салата тада је освојила преко 20.000 гласова становника Европе, док је, поређења ради, на другом месту била хладна супа од цвекле из Литваније са “само” 5.000 гласова.
Ипак, док се и овог лета госте укусном поврћном ђаконијом од парадајза, краставца, лука, паприке и сира, мало је оних који ће се запитати – по коме је шопска салата добила име? Или…
Ко су Шопи из шопске салате?
Шопска салата се сматра наслеђем Шопа, припадника јужнословенских племена које је током средњег века насељавало централне делове Балканског полуострва.
Према Јовану Цвијићу, Шопи или Шопови су живели на простору западне Бугарске, истрочне Македоније, југоисточне Србије, као и на малом делу данашње Грчке. Кажу да је „шопски дијалекат“ крајем 19. века био спона између српског и бугарског језика.
Феликс Каниц у свом путопису “Србија, земља и становништво од римског доба до краја XИX века” каже да “Шопови живе на територији балканског превоја Гинци до јужно од Софије”.
Ово становиштво бавило се сточарством. Лето је проводило у својим катунима или бачијама истерујући овце на пашу и у својој исхрани највише користило млечне производе, а пре свега сир. Можда баш у овој чињеници треба тражити зачетак приче о чувеној салати!
Народ расут по Балкану
Под најездом Турака, Шопи су се селили и временом мешали са другим балканским народима, а пре свега Бугарима, Србима и Македонцима. Највећи број њих данас је прихватио национални идентитет ових народа, мада још увек има и оних који памте корене и изјашњавају се као Шопи.
Највећи део шопске популације данас живи у западној Бугарској. Софија се сматра за средиште овог подручја. Код нас, према попису из 2022. године, у Србији живи 256 Шопа.
А што се шопске салате тиче, њу данас као своје јело понајвише присвајају Бугари, мада ће вам на југу и југоистоку Србије, нарочито у босилеградском крају, рећи како је ово позната салата настала управо код њих.
Преузмите андроид апликацију.
