Груба процена трошкова изнајмљивања и куповине стана од 60 квадратних метара у већим градовима у Србији, на сличним локацијама, показује да ће подстанар за кирију током три деценије дати отприлике исто новца колико онај ко је отплатио свој стан у том периоду.
Услови под којима се одобравају стамбени кредити разликују се од банке до банке и зато се ово мора узети само као пример.
Уколико је грађанин узео позајмицу од 60 000 евра, на рок отплате од 30 година, са каматном стопом од 2,95% годишње, без трошкова обраде и осигурања, са стандардним трошковима за проценитеља, катастар и нотара, месечна рата клијента би износила око 250 евра, а укупан износ враћеног кредита око 91 000 евра.
Горе поменути трошкови су, за неке од наших саговорника, износили око 1 700 евра. Што би укупан износ подигло на 92 700 евра.
Ако претпоставимо да је за 60 000 евра купљена некретнина од 60 квадрата, такав стан би у Београду могао да се нађе на периферији. Изнајмљивање некретнине те величине, на сличној локацији у престоници месечно износи од 350 до 500 евра. У већим градовима у Србији, на локацијима на којима је цена квадрата око 1 000 евра, закуп се креће од 200 до 350 евра.
Уколико неко плаћа кирију 250 евра, само за те трошкове за 30 година даће 90 000 евра. Ако је закуп 270 евра, онда ће подстанар за изнамљивање током истог периода газдама платити укупно 97 200 евра.
Из Удружења банака Србије (УБС) истичу да је најмање ризично задуживање у валути у којој се добија плата. Код дуга у страној валути увек постоји ризик промене девизног курса по коме се отплаћује кредит. Чак и у условима када је он релативно стабилан, треба имати у виду да је тешко предвидети његово кретање. Нарочито је тај ризик изражен код кредита са дужим роком отплате, као што су стамбени.
Зашто се штедња новца у банкама последњих деценија више не исплати прочитајте овде.
Преузмите андроид апликацију.
